Šta čitaju oni koji pišu: Stefan TićMi “Voleo bih da živim negde u šumi gde se životinje iz Ton Telehenovih toplih priča sreću sa životinjama iz pesama Branka Stevanovića”, odgovara pisac Stefan TićMi na pitanje u svetu kog književnog dela bi voleo da živi.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Pamtim te trenutke kako deda Živojin i ja svakoga jutra delimo dnevnu štampu: meni sportska rubrika, njemu ostatak. Miris novinske hratije, Erik Đemba Đemba, Rud van Nisterloj, Hidetoši Nakata, slova, slova, slova, prženija na stolu.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

 Bile je to jedna knjiga o Titu sa tvrdom korom. Nju smo moja sestra Jelena i ja koristili kao oružje, kao basamak, kao poslužavnik. Nismo je čitali. njome smo se mlatili, po njoj smo se peli, na njoj smo večerali. Ako negde na tavanu još postoji, verovatno po njoj rastu pečurke i obleću je šišmiši.

jovanka_broz_1924 dislike this post.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

 Vraćam se Česlavu Milošu, Jehudi Aminhaju, Mensuru Ćatiću… Što se tiče proze: Pesoa, Sioran, Sabato, Borhes, Hamvaš, Hrabal Bohumil koji je, zbog cenzure, u staklenim bocama krio svoje rukopise i zakopavao ih bašti. Takođe, volim drame Ivana Viripajeva, a posebno mi je interesantan Georg Bihner koji je vrlo kratko živeo, umro je sa 23, a napisao je tri drame koje se igraju svuda po svetu i dan danas: Vojcek, Dantonova smrt, Leon i Lena.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Pogledaj dom svoj anđele, Tomas Vulf. Iako je početak nenormalno dobar.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

U totalno pogrešnom trenutku sam čitao Oša.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

 Voleo bih da živim negde u šumi gde se životinje iz Ton Telehenovih toplih priča sreću sa životinjama iz pesama Branka Stevanovića.

 U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

 Imam je uvek pri ruci, kao prelazni objekat. Nekad je to bila lopta, sad je knjiga. Recimo, u službenom autu imam jednu imam ispod sedišta, dve u kaseti, tri u gepeku. Tako da je moje službeno vozilo mala pokretna biblioteka. Kada pretičem, sa mnom pretiče i Žorž Perek. Kada skrećem, sa mnom skreće i Hrabal Bohumil. Kada psujem, sa mnom psuje i Gombrovič.

 Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

 Nedavno smo Dejan Aleksić, Vladimir Vukomanović Rastegorac i ja dobili divan zadataK.: trebalo je da odaberemo jednu Kafkinu priču i da je ošašavimo dečje, da damo svoj književni odgovor. Tako je nastala knjiga “Prašina, Balegar i Kristina” koju je ilustrovao Siniša Ilić. Hvala Jeleni i Zorani na pozivu. Po tom nekom sličnom principu, u Leskovcu postoji neko sa skrivenim identitetom, leskovački Ferante, koji na vrlo duhovit način, već godinama nazad, na dijalektu, prerađuje i ošašavljuje već dobro poznate bajke i priče. Tako da, ako bih imao svoju izdavačku kuću onda bih verovatno prvo objavio leskovačkog Ferantea – Koe ima po grad.

 Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

 Blizanačka trilogija, Agota Krištof.

 Opšte prihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Nisu mi bliska Uelbekova dela.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

 To što nisam završio književnost dalo mi je prostora za lagano, netenzično istraživanje i otkrivanje. Sve knjige došle su mi u pravom trentuku, sem Oša.

 Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzirana to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

 Na doručak kod “Kajsu” bih poveo Ameli Notomb. Pustio bih da je legendarni konobar Žare usluži: s lincuru, džigerku i ljuto džinče. Ona bi verovatno posle toga napisala neki roman koji bi se prodao u dva miliona primerka.

Pozvao bih još i Drainca, Juditu Šalgo, Hulija Kortasara i Georgi Gospodinova.

 Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

 “Čovek pozajmi knjigu, zaokruži svako slovo “o” na koje naiđe u knjizi i onda je uredno vrati.” Eto, što se tiče obeležavanja, to je nešto što me je nedavno oduševilo. Kada sam čuo tu zanimljivost u biblioteci, odmah sam poželeo da upoznam tog čoveka i da ga pitam: “Zašto, brt, zašto?”

Ja nemam rutinu: ponekad podvučem, ponekad zapišem, ponekad uši.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odslužene doživotne zatvorske kazne?

Možda baš poslednju koju sam pozajmio iz biblioteke: Gospodar Muva. U njoj još uvek nisam zaokružio nijedno slovo “o”. Imaću vremena na ostrvu.

 Šta trenutno čitate?

Završio sam nedavno sjajnu zbirku kratkih priča Dina Bucatija, Noć punog meseca, a trenutno čitam  takođe zbirku kratkih priča – Noću pod kamenim mostom, Leo Peruc. Čekaju me dve zbrike savremene poezije: Kome peva hiljadu mogućih tela, Jelena Žugić i Apologetika pisarnice, Rade Šupić.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.