Šta čitaju oni koji pišu: Sara Radojković “Knjiga mi dođe kao neki predmet koji me čuva od anksioznosti”, kaže pesnikinja i dramska spisateljica Sara Radojković, povodom toga što skoro uvek ima knjigu kod sebe, čak i kad zna da neće čitati.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Mogu da kažem da sam odrasla privilegovana što se pristupu knjigama tiče. Moja mama je oduvek puno čitala i knjige su oduvek bile oko mene. Ali ne one što su se kupovale na metar da se slažu uz socijalistički nameštaj (mada je bilo toga i bila su to izuzetna izdanja, sabrana dela Meše Selimovića sa oslikanim koricama uvijačima Safeta Zeca, Destojevski, Nušić…). Međutim, prva knjiga koju sam uzela u ruke, a nisam još umela da čitam, nego sam, kada su me pitali šta radim ispod drveta sa knjigom rekla – proveravam da li znam sva slova, bila je Lesi se vraća kući. Tu knjigu zapravo nikada stvarno nisam pročitala. Mislim da sam znala barem većinu slova u njoj. 

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Pa, da budem sasvim iskrena, prva knjiga koju sam žudila da kupim sama je bila Angus, tange i ljubljenje sa vatanjem i to sam i u činila. Kao što rekoh, mama mi je kupovala knjige, ali to iz nekog razloga nisam mogla da joj tražim. Kolekciju Harija Potera sam imala naravno.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

 U pitanju je sigurno poezija. Rekla bih Tin Ujević. Nije to često ali ume da se desi. Kao i pesma Oušna Vonga – “Jednog dana voleću Oušna Vonga”. Zapravo jedan stih sam nacrtala kredom na zidu a verovatno ću ga i istetovirati. Okeane, ustani, Okeane, najlepši deo tvog tela je tamo gde si krenuo, a samoća je i dalje vreme provedeno sa svetom. (Sopstveni Slobodan prevod). U, da i Mit o Sizifu, tome se uvek vratim.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Au brate, mnogo njih. I to ono što se kaže – klasika. Mnogo htela, mnogo započela, tipa Čarobni breg, nekog Dikinsa, ne sećam se više ni koga. Braću Karamazove… Malo me sramota da nabrajam dalje.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Ne postoji, pošto imam običaj da ostavljam knjige kroz koje ne mogu da se probijem.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Hari Poter.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

To mi se baš retko dešava pošto skoro uvek imam knjigu sa sobom, čak iako su male šanse da ću je čitati. Knjiga mi dođe kao neki predmet koji me čuva od anksioznosti.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Uf pa ne znam. Ali sam jedno vreme imala ideju da sa drugaricom čiji identitet neću otkriti, objavljujem neku laganu erotiku. Kvalitetnu, ne onu sa trafike, nego kao dobra književnost i dosta seksa. Šta ima bolje od ta dva?

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Ovo je malo kao da me pitaš čiji bih život volela da živim. Ili barem unutrašnji doživljaj da proživljavam. Pa neka onda to bude, šta znam… Hemingvej i Starac i more.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Biblija. Poizbacivala bih neke stvari.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Ne postoji tako nešto. Važno da se otkriju.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Marko, Matej, Jovan i Luka plus Simon de Bovoar. I Kami. Obavezno Kami.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Ufotkam i često podelim na društvenim mrežama.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Na oba bih ponela ove klasike što nisam mogla da se probijem.

Šta trenutno čitate?
Trenutno čitam Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo. Super je roman, ne znam što sam toliko oklevala da ga uzmem.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” pročitajte ovde.