Šta čitaju oni koji pišu: Petar Matović Najviše se vraćam poeziji. Volim da uz upamćene slike i atmosferu pesme utonem u san, kaže pesnik Petar Matović govoreći o svojim omiljenim knjigama.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Najranije sećanje vezano je za izlog dečjeg odeljenja biblioteke, koje je bilo u prizemlju moje zgrade. Nekada smo ulazili u čitaonicu i listali slikovnice. Pamtim Hajdi, pre svega zbog ilustracija. Pamtim Ježevu kućicu Branka Ćopića koju sam dobio na poklon dok sam bolovao od zauški. Tražio sam neku knjigu, podrazumevajući da bude proza, a dobio sam poeziju. I bio razočaran. Ipak, pročitao sam je. Više puta. Mislim da je to bio trenutak kada sam počeo da stičem naviku da čitam stihove.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Pre bih govorio o knjigama odrastanja. Orlovi rano lete i Magareće godine, Družina Pere Kvržice, Tajna zelenog pečata, Tajna napuštenog vrta, Mala Toto, Hajduk u Beogradu. Rob od Singera u šestom razredu osnovne škole. Potom Mi djeca s kolodvora Zoo, Bukovski i Selindžer. Heseovi Demijan i Stepski vuk u sedmom razredu. Tada je počela moja fascinacija Harijem Halerom i žudnja da živim ne svakodnevicu, već svet romana, koji je bio zanimljiviji, životniji, puniji od svakodnevice.

Takođe, Heseu sam zahvalan jer sam nakon čitanja njegovog kratkog romana Pod točkom bio preplašen neuspehom, te sam zagrejao stolicu i spremio prijemni ispit za fakultet. Bez te knjige mislim da bih se raslojio trajno po birtijama provincije. Hesea danas teško mogu da čitam.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

U mom životu više ništa nije – redovno. Ali pisci kojima se vraćam jesu Kiš, Prust i Singer. Najviše se vraćam poeziji. Volim da uz upamćene slike i atmosferu pesme utonem u san. A najviše se vraćam pojedinim pesmama Jovana Hristića, Ivana V. Lalića, Danijela Dragojevića, Jorgosa Seferisa, Antonija Porpete.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Čarobni breg. Nekoliko puta sam počinjao da je čitam i uvek bih se jako razboleo. Upale pluća!

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Lelejska gora.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

U Cvajgovom Jučerašnjem svetu.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Kad deca uveče zaspu, a toliko sam umoran da nemam snage ni da ustanem da bih uzeo knjigu.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Samizdatu poeziju Uroša Kotlajića.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Jučerašnji svet Stefana Cvajga. Jer bih morao da proživim takav život.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Ana Karenjina. Čitao sam je nakon Rata i mira i, naspram ovog dela, preobimna je, a nekako tako siromašna.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Učitelj se pojavi kada je učenik spreman, dakle neophodne knjige ipak dođu u pravom trenutku. Generalno imam žal što nisam više koristio vreme za čitanje. A nije da se nije čitalo. Uvek mislim da sam mogao više.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Fransoa Vijon, Isak Baševis Singer, Danilo Kiš, Simon de Bovoar, Džudit Batler.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, „uši“, podvlačenje markerima ili…?

“Uši”. Jer imam grižu savest da “šaram” po knjigama. Mada su neretko i “išarane”, ali tek od drugog čitanja. Komentari koje ispisujem jesu nekada vrlo cinični prema tekstu.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

1001 noć.

Šta trenutno čitate?

PoPev Milutina Petrovića i Aušvic i posle njega Šarlot Delbo.

Još priloga iz rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde