Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Baka mi je čitala Veliko drvo, divne priče o malim životinjama koje stanuju u drvetu, četiri knjige Poletarca, obožavao sam Čudesne svetove Volta Diznija u isto četiri knjige, bilo je svačega, dve knjige Nevena od Zmaja, Još nam samo ale fale, Alisa u zemlji čuda, prvi roman možda, zbirka dečijih drama Na pozornici, Hrabri dječak Dronjo, Sudbina jednog Čarlija, bajke Grozdane Olujić, Mali pirat, Družina Sinji galeb, Dečaci Pavlove ulice, dosta lektire zapravo, Muzeusove bajke, Andersenove bajke, žuta knjiga najlepših basni, ogromna knjiga o zecu čijeg se imena ne sećam, ali čije prelepe ilustracije i dan danas jasno vidim – inače mi memorisanje nije jača strana, ali što se tiče knjiga, situacija je potpuno drugačija.
Godinama sam putovao i dobijao najrazličitija saznanja o svetu iz čuvenog BIGZ-ovog „Dečijeg sveznanja“, moj komplet je imao devet delova, nisam imao „Otkrića i pronalaske“ – praktično sam živeo u tim knjigama, moraću da ih ovih dana iskopam i doživim ozbiljan blast from the past momenat.
Bila je tu i 366 i još više priča o prirodi, knjiga sa šest skraćenih i prepričanih romana, od kojih najbolje pamtim Ostrvo sa blagom i Devojčice od Alkot, neka dvotomna enciklopedija o životinjama, uvezana u plavo grubo platno, BIGZ-ova riznica narodne književnosti za decu u tri toma, odakle sam precrtavao konture životinja i pravio svoje stripove, a zapravo „Mikijev zabavnik“ pre skoro svega toga – naučio sam da čitam rano, tako da su mi stripovi bili prva pisana reč koju sam samostalno čitao i koji su ostali jedna od ljubavi.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Za mene je to raspon od na primer polaska u osnovnu školu pa do 18, 20 godine. Hajduk u Beogradu i Hajduk protiv vetrenjača, posebno druga, obe spakovane u jednu knjigu, i još neke knjige Gradimira Stojkovića, Gospodar prstenova, priče i romani Džeka Londona, Vernovi romani, Kraljević i prosjak od Tvena, Ada od Mome Kapora, možda i prvi ozbiljniji roman koji sam pročitao jako mlad, drame Duška Kovačevića, razna LOM izdanja, bilo je tu i nekih pomalo neočekivanih stvari – Ptice umiru pevajući, biblioteka HIT na hrvatskom, koju sam pročitao bezbroj puta, privlačio me taj svet Australije sa kraja XIX i početka XX veka, kao i što nisam imao predstavu kako se izgovara Drogheda, ni pola imena odatle jer sam stvarno bio baš klinac, ili Klanica pet, koju sam godinama iščitavao, mislim da mi se otkrivala s vremenom, a privukla me suluda radnja i neki crteži.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Lakše bih odgovorio čemu a ne kome: za mene emotivnim ili tehnički dobrim piscima. Prvi mi daju ono zbog čega konzumiramo umetnost bilo koje vrste, a drugi me oštre i pružaju određeno znanje. Često su naravno spojeni u istog autora pa je to pravo uživanje. Ima ih sasvim dovoljno.
Inače se često vraćam Tolkinu, Frenku Herbertu, Ursuli Le Gvin (podjednako Zemljomorju i hainskom ciklusu), Martinu, Klarku, Lavkraftu. Volim detaljne svetove u kojima sam provodio sad već godine i koje odlično poznajem. I dalje pamtim apsurdne količine informacija iz tih univerzuma.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Uvek se pominje Uliks – meni se to desilo sa Portretom umetnika u mladosti. Više puta sam pročitao prvu stranu i stao, kao neka magija. Začudilo me, pritom sam u slično vreme pročitao Dablince i pojedine priče su mi se dosta dopale. Uliksa ili Fineganovo bdenje nisam ni pokušavao. Određene knjige sam čitao strašno sporo, kao Čarobnjaka od Faulsa, tipa jednu stranu dnevno, ali to je zato što sam uživao u rečenicama i pasusima.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Ne postoji takva, tu je situacija slična kao sa lošim filmom, nekada je i zabavno i korisno ako se već bavite time da vidite zašto nešto ne funkcioniše. Takođe, ako mi se nešto ne dopadne, jednostavno odustanem, makar je tako u poslednje vreme.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
Dopada mi se naš svet, jer se u njemu nalaze svi drugi.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
Ranije sam stalno nosio knjigu u rancu, sada imam EDEN aplikaciju pa čitam tamo.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Mislim da bih želeo da u izdavačkoj kući (ili makar jednoj ediciji) imam isključivo naslove koje imaju bilo kakve veze sa muzikom – roman, eseji, priče, biografije, intervjui, sve je dobrodošlo.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Apsolutno nijednu koju sam pročitao i dopala mi se, jer onda ne bih mogao da uživam u njoj.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Šta čitaju oni koji pišu: Tijana RakočevićNavešću pisca – Kafka. Uviđam značaj i snagu, posebnu atmosferu i pečat, ali mi se ne dopada ta mešavina, sumorna mi je na način koji me ne inspiriše.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Na sreću, nisam osetio to ni za jednu knjigu ili pisca. Pokušavam da zamislim da sam prvi put pročitao na primer Lovca u žitu prošle godine i to mi se uopšte ne dopada.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Možda Žil Vern, Andrić, Orvel iz milion razloga, Ursula Le Gvin jer se divim njenoj sposobnosti da ostavi jednakog traga kako u fantastici, tako i u naučnoj fantastici, odabiru tema i pristupu pitanjima, Hemingvej koga uopšte ne volim kao pisca ali nije loše da u društvu bude i neko ko puno pije, čekao bih da vidim šta će da se desi, čini mi se da je bio mnogo zanimljiviji lik nego što je pisac. Ili umesto njega Džek London – neka pijandura koja je mnogo proputovala u svakom slučaju. Imam jednog sličnog prijatelja (koji nije pisac) koga bih mogao da slušam satima. Ako bi neko morao da ode rano, neka se na vratima mimoiđe sa Peljevinom. Više bih voleo da se povede razgovor o njihovim životima nego o zanatu, bilo bi mi jako zanimljivo da čujem iz prve ruke iskustva i osluškujem način na koji prepričavaju nešto.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Ne obeležavam knjigu, niti prepisujem negde. Knjige vidim kao sobe prepune važnih i dragih stvari iz koje ne izvlačim ništa, nego ih koristim kada se nađem tamo.
Jedan prijatelj mi je vratio Svaštaru od Dragoslava Andrića svu ispodvlačenu običnom olovkom. Naljutio sam se, ali mu ništa nisam rekao. Mislim da sam svaki trag podvlačenja izbrisao. Nikako nisam želeo da baš te rečenice odskaču od ostatka teksta.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?
Nisam siguran koju bih knjigu poneo, ali sam siguran da bih poludeo bez sveske da u nju zapisujem. Mislim da bi mi na takvim mestima čak više značila muzika, čuti tuđi glas, strujati na taj način.
Šta trenutno čitate?
Despot i žrtva od Dobrila Nenadića.
Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.