Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Možda nije najranije, ali je najupečatljivije sećanje kada je otac iz police porodične biblioteke izvadio Pekićeve Godine koje su pojeli skakavci, i otprilike mi rekao da je reč o čoveku koji je po svaku cenu branio svoja uverenja. U to doba, razume se, meni Pekićeva književnost nije značila mnogo, ali je nesumnjivo utemeljilo osećanje naklonosti i poštovanja koje gajim prema ovom velikom piscu i borcu za demokratiju.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
S obzirom da sam odrastao devedesetih godina, kada je kupovina knjiga bila misaon imenica, odrastao sam verovatno na onim knjigama na kojima su to činile i znatno starije generacije, ali nikada neću zaboraviti posetu Beogradskom sajmu knjiga i kupovinu Grofa Monte Kristo Aleksandra Dime, malo nakon petooktobarskih promena. Tu knjigu sam razumeo kao moje prvo vlasništvo i još uvek je imam, a njen glavni junak me je, verovatno najviše uz Aleksa Fergusona, naučio da je u životu vrlo važno dugoročno planiranje.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Skoro sam ponovo čitao Zebalda, što reče jedan moj prijatelj, u pitanju je čarobnjak jezika. Postoje knjige koje sam više puta čitao, recimo Doktor Faustus Tomasa Mana ili prekrasne biografije koje je pisao Štefan Cvajg, a u poslednje vreme po peti put čitam Pekićevo Besnilo, jer trenutno radim adaptaciju tog romana za strip.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Marksov Kapital. Sećam se koliko sam šokiran bio, jer sam celu stipendiju dao na sabrana dela marksističke filozofije, da bih negde na pola Kapitala shvatio da nikada neću biti marksista, jer mi je mučna pomisao da svi iste pantalone, i to sam na izvestan način doživeo kao poraz.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Postoje romani koji se masovno prevode na srpski jezik, a njihov kvalitet poprilično zaostaje za domaćom i regionalnom produkcijom, ali zbog toga što su predstavljeni kao dela koje su zavredila prevođenje potiskuju dela sa ovih prostora. Žao mi je što sam gubio vreme na njih. Uvek se setim neke od knjiga Bekima Sejranovića kada nam priča da je pokušao da objavi knjigu u Norveškoj, a agent mu odgovorio da nema ništa od toga, jer Skandinavci prevode eventualno stvari koje dobiju Bukera (parafraziram). Voleo bih da i mi kao Skandinavci počnemo da cenimo i negujemo ono što imamo, jer se na ovim prostorima piše đavolski dobra književnost.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
Iskren da budem, volim što živim ovde gde živim, u vremenu u kom živim, jer svaki život ima svoju borbu i nju treba voditi.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
Prošle godine sam spakovao desetak knjiga za more i vrlo inteligentno zaboravio ranac u stanu, pa sam se čitavo letovanje peo devojci na glavu, jer sam vrlo brzo pročitao Mozerovu biografiju Suzan Sontag koju sam poneo u rukama. Uzgred budi rečeno, to je sjajna knjiga, gotovo koliko i delo pomenute filozofkinje.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
U toj hipotetičkoj situaciji, pokušao bih da ostvarim jednu suludu ambiciju, a to je da pripremim i dovršim Pekićevu Srebrnu ruku. To je nezavršeni roman smešten u Carigradu u vreme ikonoklazma. Takođe, voleo bih da napišem i objavim biogafiju Nemanje Vidića, pošto gajim potpuno iracionalnu ljubav prema klubu u kom je bio kapiten.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Moram da kažem da sebe doživljavam pre svega kao čitaoca, i ne mogu da odgovorim na to. Iskreno, i dalje ne razumem zašto i sam pišem, moram prvo to sa sobom da raščistim.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Šta čitaju oni koji pišu: Laslo BlaškovićElisa Kaneti – Zaslepljenost. Naprosto, nisam bio u raspoloženju za tu knjigu. Nisam ni neki veliki ljubitelj Murakamija, a o njemu sam jako retko čuo bilo šta sem pohvala.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Mislim da sam neke knjige čitao prerano, i da nikada ne može biti kasno za dobru književnost, a kasnim u čitanju svih onih knjiga koje mi stoje na noćnom stočiću i prezirem sebe zbog toga.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Kami, Pekić, Hemingvej, Suzan Sontag i Dona Tart.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Nisam previše pedantan čovek, ali knjige čuvam kao oči u glavi, pa obeležavam tako to fotografišem telefonom pa onda pakujem u foldere.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?
Joj, imam osećaj da mu to manje-više dođe na isto, možda u tom kontekstu Mit o Sizifu, da nikad ne bih izgubio nadu i želju da se dokopam sveta.
Šta trenutno čitate?
Upravo sam pročitao fantastičnu knjigu o Mikelanđelovom Davidu kroz prizmu društvenih lomova u Firenci. Ta skultpura je bila simbol republikanskog uređenja i otpora prema Medičijima. U pitanju je knjiga Michelangelo’s David Florentine History and Civic Identity Džona Paoletija. Svaka preporuka!
Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.