Šta čitaju oni koji pišu: Jelena Anđelovska Dok sam radila kao konobarica u kafiću punom neprijatnih gostiju imala sam strategiju da stalno buljim u jednu te istu knjigu komplikovanog naslova i to me je spasavalo, priča pesnikinja Jelena Anđelovska.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Sećam se kompleta Bajke u slici. Sada sam morala da guglam naziv tih kompleta koji su pre svega na mene ostavili vizuelni utisak. Sećam se da je u nekoj od priča mala slika šporeta na kojem je tiganj i na njemu se peku jarebice – piše u bajci. Prvi put sam tada čula reč jarebica, i verovatno prvi put videla tako živu sliku u službi teksta. Na ovaj način pamtim taj serijal Bajki. Knjiga Hajdi, takođe. Opet, vizuelnost izdanja koje sam imala, jake boje i precizno naslikana lica junakinja.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Ostala mi je kao snažna Mi djeca s kolodvora Zoo. Može biti da je to prva knjiga ozbiljnog sadržaja koju sam pročitala. Ne bih rekla da je knjiga mog detinjstva. S druge strane, mogu da se setim naslova knjiga mog detinjstva. Mislim na one koje su uvek stajale u komodi kuće u kojoj sam odrasla. U kući inače nije bilo mnogo knjiga, ali oduvek sam gledala u te naslove Agent CIA u redovima Udbe, Prizori iz bračnog života – naravno Bergman. Zatim, Norveške bajke, Afričke bajke. Ovo su one koje sam kasnije i pročitala.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Vraćam se pesnikinji i esejistkinji Odri Lord, na primer. Ima ih još, ali u ovo sam sigurna. Toni Morison, koja god knjiga. Zatim, planiram da se vratim Andriću. Obožavala sam njegove pripovetke kao tinejdžerka. Sada mislim da me je način na koji piše držao na životnom kursu paralelnom sa stvarnim životom. Da me je taj ton stabilizovao, a preciznost me čudila.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Ima ih više, a razlozi su različiti i uglavnom se tiču mog raspoloženja ili stanja, a nemaju vezu sa samom knjigom. Na primer, nikada nisam do kraja pročitala knjigu Gilgameš i Aleta.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Ne mogu da se setim takve knjige. 

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Možda u pričama iz poezije Niki Fini, ili u ritmu njene poezije. Samo danas mi se tako čini.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Obično ih imam na putovanjima, kraćim ili dužim i bilo bi šteta da ih zaboravim kad putujem. U čekaonicama bi bilo dobro da ih imam. Pre mnogo godina, dok sam radila kao konobarica u kafiću punom neprijatnih gostiju, imala sam strategiju da stalno buljim u jednu te istu knjigu komplikovanog naslova, i to me je spasavalo. Niko me nije dirao onako udubljenu u suviše ozbiljnu knjigu koju nikad nisam pročitala do kraja. To je knjiga pomenuta u ranijem odgovoru, Gilgameš i Aleta ili traženje ljubavi Zorana Videnovića.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Zavisi šta bi bila politika kuće. Možda savremene drame i scenarije. Prvo regionalne, pa dalje. Tekstualne eksperimente, nešto sa potencijalom da se razvija, nešto bez kraja…

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Nikad nisam tako razmišljala, stvarno ne znam.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Na pamet mi padaju samo oni koje sam ipak volela u određenim momentima, od Agate Kristi do Bukovskog čiji su me stavovi nervirali ali sam radosno pročitala baš dosta njegovih knjiga. Ne mogu da se setim ničega što mi se nije svidelo ali sigurno postoji.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste  ih otkrili prekasno?

Ako postoji prekasno, a ne mislim da postoji, onda mnoge, najčešće pesnikinje i pesnike, od Rilkea do Tomasa Bernharda i Brehta, da ne govorim o Herti Muler, Elfride Jelinek, itd, itd.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Breht, Niki Fini, Goran Stefanovski, Elfride Jelinek, Stevan Bradić.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Ušima. Ponekad podvlačim i beležim olovkom.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Možda poeziju Luiz Glik, ili neku od knjiga Virdžinije Vulf. Fukoa, možda, Nadzirati i kažnjavati.

Šta trenutno čitate?

Ani Erno, Godine, i baš mi sporo ide, nešto je izbegavam. Da ne bih zvučala kako ne želim, dodaću da je ova spisateljica u prethodne dve knjige koje sam pročitala imala neki “guru“ uticaj na mene, vrlo je moćna. Mislim na knjige Jedna žena i Zaposednutost, a Ani Erno sam otkrila tek ovih poslednjih godina.

Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.