Šta čitaju oni koji pišu: Ivan Isailović I dalje uveravam sebe da ću se nekad vratiti malo žanru: pre svega epskoj i naučnoj fantastici, jer sam preskočio neke zanimljive svetove, kaže Ivan Isailović, pesnik, kritičar i urednik.

Ivan Isailović foto: Privatna arhiva

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Zadnja korica Najveće knjige na svetu gde meda na merdevinama boji zid u crveno; brojanje stranica sa ilustracijama na prvim dobijenim knjigama; majčino čitanje iz knjige 365 priča pred spavanje, slušanje audio bajki pre podnevnog spavanja u vrtiću, i prve čitalačke suze za Crnim lepotanom Ane Sjuel i za dečakom Folkom čija glava je bila priljubljena uz glavu konja. (Išao je lagano, kao u snu, sa svojim prijateljem Belom Grivom, koji ga više nikada neće napustiti.)

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Pre Hari Poter serijala i Pulmanove trilogije Njegova mračna tkanja, to bi bili: Hajduk u Beogradu (Gradimir Stojković), Braća Lavlje Srce (Astrid Lindgren).

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Nemam jedno ime jer se ne vraćam često pročitanim autorima, mimo onoga što su obrazovni ciklusi iznudili, a na čemu sam zahvalan. Ipak, neka vraćanja su bila češća: Nabokovu (pre svega Loliti), Markesu (100 godina samoće), Pekiću – razlog: magija pripovedanja, učenje od najboljih.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Iz nekog razloga, u više navrata nisam uspevao da završim Proljeća Ivana Galeba Vladana Desnice, i knjigu Terra nostra Karlosa Fuentesa.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Poslednja u nizu je Papir Gorana Petrovića, jer zbog tog lošeg iskustva počeo sam da sumnjam u verodostojnost svojih nekadašnjih povoljnih čitalačkih utisaka o Opsadi i Sitničarnici. Pomenuo bih još i posledice svog tvrdoglavog istrajavanja u “čitanju do kraja”, zbog kojeg verujem da trenutno nemam pravu sliku o romanu Sudbina i komentari Radoslava Petkovića (dva puta pročitao na silu, po zadatku, kad nisam bio spreman za taj tip narativa – a sigurno ću se vratiti toj knjizi poštenije), ili Zebaldovoj prozi.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Te što sam pročitao, proživeo sam, idemo dalje.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

To se ne dešava.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Pošto već radim u izdavačkoj kući, neke želje su mi se ostvarile (npr. roman Flaneri O’Konor, Nasilni grabe Carstvo nebesko), neke će tek (npr. Elfride Jelinek, Deca mrtvih), a da imam baš svoje izdavaštvo među prvima Huana Hosea Saera i Flena O’Brajena.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Božanstvenu komediju

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Od savremenih, romani Kazua Išigura. Loša realizacija dobrih ideja – brzo mi postane dosadan. I Umberto Eko mi je uvek teško išao. Koliko bih voleo da sam mogao da pričam sa njim o knjigama u njegovoj biblioteci, danima, toliko recimo ne bih voleo da me pita kako mi se čine njegovi romani.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste  ih otkrili prekasno?

Nemam baš otkrića, više osećaj da su “neki vozovi prošli” dok sam se pentrao kozjim čitalačkim putevima. Ili se barem tako osećam kad pomislim da nisam čitao u srednjoj, a sad baš nešto ne bih mogao, Kunderu, Hesea, Kapora, Bukovskog, Fantea i slično. I dalje uveravam sebe da ću se nekad vratiti malo žanru: pre svega epskoj i naučnoj fantastici, jer sam preskočio neke zanimljive svetove. Ima još nekih vozova za koje mi se čini da mi već godinama odlaze… ali sačekajmo, možda mi telling u pripovedanju bude manje naporan od četrdesetih.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Fransoa Rable, Tomas Pinčon, Miodrag Bulatović, Vilijam Barouz, Miloš Živković. Poslužio bih pihtije i kisele krastavce kao predjelo, krvavice ili gulaš za ručak i tulumbe za desert. Ćutao bih. Razgovor bi se odvijao na starofrancuskom i u slikama.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Znakovi uzvika, zvezdice i podvlačenje običnom olovkom + beleške u telefonu. Uši i markeri NIKADA.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Markesovih 100 godina samoće

Šta trenutno čitate?

Poeziju Oskara Daviča i Makartijev Krvavi meridijan opet.

Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: