Šta čitaju oni koji pišu: Igor Cvijanović Na pitanje u svetu kojeg književnog dela bi voleo da živi, prevodilac Igor Cvijanović odgovara: „Nisam siguran da su svetovi o kojima volim da čitam i svetovi u kojima bih voleo da živim“.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Verovatno Bajke u slici, a među njima i omiljena Olovni vojnik. Istovremeno i stripovi o Tarzanu. Jedno od prvih sećanja jeste i stoički prvi odlazak kod zubara i nagrada u vidu prvog stripa o Velikom Bleku, Blekov protivnik, i početak druženja s Lunovim magnus stripom i Zlatnom serijom. 

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Čovek više puta odrasta. Svoje odrastanje bih podelio na prvo, drugo i treće. Prvo odrastanje su obeležile Orlovi rano lete, Žil Vern i vestern romani Zejna Greja, koje sam pozajmljivao iz gradske biblioteke. Drugi put sam odrastao uz Zločin i kaznu. Treći uz Pekićevo Besnilo, Poove priče i Money (Novac) i The Information Martina Ejmisa.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Ne čitam često knjige koje sam pročitao. Jedini pisac kojem sam se zaista vratio jeste Kormak Makarti. Upravo ponovo iščitavam sve što je napisao, hronološki, i prolazim kroz zanimljivo iskustvo konstantnog prisustva glasa istog pisca u glavi i ponovnog čitanja nekih njegovih knjiga koje sam pročitao pre desetak i više godina. Makartijevo remek-delo Blood Meridian (Krvavi meridijan) jeste jedina knjiga koju sam pročitao, zatvorio poslednju stranicu i istog trenutka se vratio na prvu i započeo novo čitanje. Voleo bih da u nekom trenutku na sličan način ponovo iščitam Pekića.

Zapravo, ako se čemu vraćam, onda je to poezija, koju mnogo manje i ređe čitam, doduše. Vilijamu Blejku, pre svega…

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Nakon dugog razmišljanja, nisam siguran da imam odgovor na ovo pitanje. Siguran sam da postoji poneka knjiga koju nisam pročitao do kraja, ali sam od onih što „izdržavaju“ do kraja, ma koliko mučenje to čitanje bilo. Nisam siguran da je to uvek vredno truda…

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Neku od prethodno pomenutih koje sam čitao do kraja iako me nisu „vozile“.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Nisam siguran da su svetovi o kojima volim da čitam i svetovi u kojima bih voleo da živim, ali bih rado zavirio u neke istorijske periode i lične povesti o kojima sam čitao. Recimo da bi putovanje raznim epohama Zlatnog runa bilo vrlo zanimljivo iskustvo.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Retke su takve situacije pošto su knjige uglavnom uvek tu negde, oko mene, što fizički, što virtuelno. Prošla su vremena kad sam, kao jednom prilikom na ostrvu Tasos, ostao bez štiva, pa ušao u nekakvu svaštarnicu i kupio nasumično tri polovne knjige, od kojih je jedna srećom bila Color Purple (Boja purpura) Alis Voker.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Volim da mislim kako kao prevodilac mogu da sugerišem urednicima koga bi trebalo objaviti. Ponekad i uspem u tome. Obično su to i knjige koje bih rado prevodio. Tako da neki posredan način jesam objavio neke autore. A kao vlasnik hipotetičke izdavačke kuće, trenutno mi pada na pamet da bih objavio Adama Džonsona i njegovu zbirku priča Fortune Smiles, kao i nekoliko romana Eni Pru, Barkskins i Accordion Crimes, pre svih. Ne bih bežao ni od kvalitetnih komercijalnih knjiga, a objavio bih i knjige i (auto)biografije meni dragih muzičara kao što su Mark Lanegan ili Mejnard Džejms Kinan.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Pročitaću ovo pitanje kao: „Koje su tri najsavršenije knjige koje ste pročitali?“ Dakle, Blood Meridian, Zlatno runo i Infinite Jest (Beskrajna lakrdija), koju sam imao sreću i zadovoljstvo i da prevodim, ma koliko to suludo zvučalo.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Knausgorova Moja borba me nije kupila. Pročitao sam prvu knjigu i tu sam stao. Iako su nebitni detalji i sitnice nekad presudno važni u životu, Knausgorova majstorska (tu nemam dilemu) posvećenost pojedinostima svakodnevice i razlaganje najobičnijih trenutaka u vrhunsku prozu na desetinama stranica nisu me podstakli da idem dalje. Kao da mi se s takvim sekvencama rasplinula i pažnja i suština koju sam tražio. A možda samo treba da uzmem drugu knjigu i nastavim „borbu“…

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Pre će biti da sam neke otkrio prerano. Mada mislim da nema preranog i prekasnog otkrivanja knjiga/autora. Nailazimo na njih i oni na nas kad dođe trenutak za to.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Borislav Pekić, Dejvid Foster Volas, Kormak Makarti, Vilijam Blejk, F. M. Dostojevski. Vedre teme na vidiku…
Riba i škampe na žaru kao glavno jelo i svakome po konzerva kompota od breskvi iz Makartijevih romana kao desert. 

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Uspravna tanka linija uz pasus i broj strane i kratka beleška na praznim stranicama na kraju knjige, koje ponekad izdavači zaborave da ostave za nas koji praktikujemo takvo obeležavanje.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo bih poneo neku antologiju priča, što obimniju i ne previše dobru, da mi posle čitanja njene stranice posluže za paljenje vatre, a da me ne grize savest.
Za zatvorsku kaznu su dva scenarija: 1) ako sam kriv, verovatno Zločin i kaznu; 2) ako sam nevin, neku pravnu literaturu da pokušam da nađem izlaz iz situacije kao u holivudskim filmovima i verovatno autobiografiju Rubina Kartera, poznatijeg kao Uragan, koji je doživeo sličnu sudbinu.

Šta trenutno čitate?

The Crossing Kormaka Makartija i zbirku priča Nežni plen Pola Boulsa koju prevodim.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.