Protest izdavača uoči Sajma knjiga zbog dodatnih zahteva

SHARE:

59. Sajam knjiga donosi nova pravila

Uoči još jednog Međunarodnog beogradskog sajma knjiga ponavlja se isti, zapravo, večiti problem dodele poslovnog i izlagačkog sajamskog  prostora, a ponovo se postavlja i pitanje ko i na osnovu čega nekome dodeljuje veliki prostor na najatraktivnijim mestima, a nekome u zapećku. Ovoga puta oglasilo se Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), najoštrije protestujući zbog zahteva Odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga da izdavači ovom Odboru dostavljaju završne račune za 2014. godinu, na osnovu čega će dobiti poslovni prostor na sajmu. Pozicija na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga izdavačima važna je iz komercijalnih razloga, međutim, UPIS zastupa mišljenje da je princip ovog Odbora sajma knjiga da onaj ko ostvaruje veliku dobit po završnom računu, i na Sajmu knjiga zaradi više. Šta zapravo znači dostava završnih računa Odboru sajma knjiga, pitali smo izdavače, koji ulaze u sastav ovog udruženja, a koga čine „Klio”, „Geopoetika”, „Arhipelag”, „Akademska knjiga”, „Paideja” i drugi.

Podaci iz završnog računa sadrže informacije o broju zaposlenih, o veličini izdavačke kuće, o zaradi koju godišnje ostvaruje na osnovu svojih izdanja, o ukupnom obimu posla izdavača. Stav je UPIS-a da Odbor Međunarodnog beogradskog sajma knjiga prekoračuje granice svojih nadležnosti i da zahteva uvid u dokumenta koja po zakonu pripadaju samo Poreskoj upravi, Agenciji za privredne registre i Centru za bonitet Narodne banke Srbije, a sve pod izgovorom  „tržišne prepoznatljivosti”. Ovo udruženje izdavača time ukazuje na dominaciju komercijalne strane izdavaštva, što ne govori o kvalitetu knjiga, već „obimu posla” i uspešnosti u prodaji.

– Odbor Beogradskog sajma knjiga ne može imati šira i drugačija ovlašćenja od odbora drugih kulturnih manifestacija čiji je osnivač grad Beograd (FEST, BITEF ili BEMUS), a za koje ne važe ovakvi krteirijumi, stoji u saopštenju Udruženja profesionalnih izdavača Srbije.

Povodom svih navedenih zaključaka, UPIS zahteva od Sekretarijata za kulturu grada Beograda i od Skupštine grada Beograda da imenuju novi odbor Beogradskog sajma knjiga, koji će odražavati osnivačke i programske ciljeve kulturne manifestacije kao što je Beogradski sajam knjiga i programsku raznolikost savremenog srpskog izdavaštva.

Na osnovu čega se dodeljuje sajamski prostor i zašto se od izdavača traže završni računi pitanja su koja smo postavili predstavnicima sajamskog odbora, a odgovore smo dobili od dr Maje Radonić, pomoćnika urednika i pi-ara Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

Po njenim rečima, kriterijum tržišne prepoznatljivosti samo je jedan od paramatara na osnovu kojih se dodeljuje izlagački prostor na Beogradskom sajmu knjiga, već više od pet godina. Po njenim rečima, podaci o tržišnoj prepoznatljivosti dostupni su na internet sajtu Agencije za privredne registre, čime se podstiče „legalno poslovanje, što svakako doprinosi i borbi protiv sive ekonomije u izdavaštvu”.

– Pored ovog kriterijuma, važe i drugi, među kojima su tradicija i poštovanje pravila Beogradskog sajma knjiga. Radi vrednovanja tradicije u kulturi i izdavaštvu, prilikom raspodele prostora posebno se uzimaju u obzir godina osnivanja izdavača, kao i nagrade koje je dobio tokom svoga postojanja. Kvalitet objavljenih naslova vrednuje se i na osnovu podataka o tome koliko knjiga domaćih autora određenog izdavača je prevedeno u inostranstvu, kaže Maja Radonić, uz posebnu napomenu da je potpuno netačno da je u fokusu ovakvog vrednovanja ostvareni profit.

–Nažalost, iza odbrane kulturnih vrednosti često stoje lični interesi, a iza medijskih napada – pokušaji zastrašivanja donosilaca odluka radi odbrane nepošteno stečenih pozicija, istakla je Maja Radonić, ne dovodeći u pitanje objektivnost odluka Odbora sajma knjiga.

Kao i u drugim, sličnim, prilikama, kao i povodom manifestacija u čijem središtu su knjiga, predstava ili film, razgovori se uglavnom vode o svemu što zapravo nije sama suština knjige, predstave ili filma…

izvor: politika.rs