Priče pomoću veštačke inteligencije postaju bolje, ali i sve sličnije

Priče napisane pomoću veštačke inteligencije (AI) smatraju se kreativnijim, bolje napisanim i zabavnijim.
Nova studija, objavljena u časopisu Sajens advanses otkriva da veštačka inteligencija povećava kreativnost tako što pojačava inovativnost u idejama za priču, kao i „upotrebljivost“ priče, to jest povećava privlačnost ciljanoj publici i potencijal za objavljivanje.

Studija otkriva da veštačka inteligencija „profesionalizuje“ priče, čini ih zabavnijim, manje dosadnim, bolje napisanim i verovatnije je da će im u zaplet uneti obrt.

U studiji u okviru koje je 300 ispitanika dobilo zadatak da napiše kratku, mikro-priču od osam rečenica za ciljanu publiku mladih čitalaca, istraživači su otkrili da su inače manje kreativni radovi uz veštačku inteligenciju napisani 26,6 odsto bolje i bili su 15,2 odsto manje dosadni.

Međutim, veštačka inteligencija nije korišćena pri ocenjivanju radova kreativnijih pisaca. U studiji je takođe upozoreno da, iako veštačka inteligencija može da pojača individualnu kreativnost, to može da dovede i do gubitka opšte inovativnosti, pošto je otkriveno da je u pričama pisanim pomoću AI bilo više međusobnih sličnosti, a manje varijacija i raznovrsnosti.

Ovo je prvi korak u proučavanju pitanja koje se nalazi u osnovi celokupnog ponašanja ljudi: kako generički AI utiče na ljudsku kreativnost

Istraživači sa Univertiteta Ekseter biznis škole i Instituta za nauku o podacima i veštačku inteligenciju, kao i iz Škole za menadžment Univerzitetskog koledža Londona angažovali su 300 ispitanika u studiji i podelili su ih u tri grupe: jednoj je dozvoljena pomoć veštačke inteligencije, druga je mogla da koristi ChatGPT da bi tako dobili ideju i tri početne rečenice, a pisci u trećoj grupi mogli su samo da odaberu do pet AI-generisanih ideja da se njima inspirišu.

Potom su angažovali još 600 ljudi da procene koliko su priče dobre i da ih ocene po inovativnosti (da li je u pričama urađeno nešto novo ili neočekivano) i “upotrebljivosti”, odnosno po tome koliko su prikladne ciljanoj publici i koliko bi ideje iz nje mogle da se razviju i potencijalno budu objavljene.

Otkrili su da su se pisci sa najvećim pristupom veštačkoj inteligenciji najviše okoristili kad je reč o ličnoj kreativnosti, pošto su im priče na kraju imale za 8,1 odsto viši rezultat u pogledu inovativnosti, odnosno devet odsto u poređenju sa pričama pisanim bez veštačke inteligencije.

Pisci koji su koristili do pet AI-generisanih ideja takođe su imali bolje rezultate u emocionalnim karakteristikama, tako što su uradili bolje napisane, atraktivnije, manje dosadne i zabavnije priče.

Istraživači su kreativnost pisaca ocenjivali pomoću testa raznolikosti asocijacija (DAT) i otkrili su da su kreativniji pisci, oni sa najvišim rezultatima na DAT-u, imali najmanje koristi od AI-generisanih ideja.

Manje kreativni pisci pokazali su napredak u kreativnosti: pristup AI idejama popravio im je inovativnost za 10,7 odsto, a upotrebljivost za 11, 5 procenata u odnosu na one koji nisu koristi AI ideje. Njihove priče ocenjene su kao bolje napisane za 26,6 odsto, do 22,6 odsto zanimljivijim i do 15,2 procenta manje dosadnim.

Ova poboljšanja dovela su pisce sa nižim rezultatima na DAT-u rame uz rame sa onima sa visokim DAT rezultatima, i uspešno su ujednačila kreativnost između nekreativnijih i kreativnijih pisaca.

Dok ovi rezultati ukazuju na povećanje individualne kreativnosti, tu je i rizik od gubitka kolektivne inovativnosti

Istraživači su takođe koristili Open AI interfejs za programiranje aplikacija (API) da bi izračunali koliko su priče međusobno slične.

Otkrili su povećanje od 10,7 odsto u sličnosti među piscima koji su za priče koristili AI generisane ideje u poređenju sa grupom koja nije koristila AI.

Oliver Hauzer, profesor ekonomije na Univerzitetu Ekseter biznis škole i zamenik direktora na Institutu za nauku o podacima i veštačkoj inteligenciji, rekao je: “Ovo je prvi korak u proučavanju pitanja koje se nalazi u osnovi celokupnog ponašanja ljudi: kako generički AI utiče na ljudsku kreativnost. Naši rezultati donose uvid u to kako veštačka inteligencija može da pojača kreativnost i ukloni bilo koju prepreku ili prednost zasnovanu na kreativnosti kakvu pisci nose u sebi”.

Anil Doši, asistent profesora na Školi menadžmenta UCL-a, dodao je: “Dok ovi rezultati ukazuju na povećanje individualne kreativnosti, tu je i rizik od gubitka kolektivne inovativnosti. Ako izdavaštvo prihvati više priča inspirisanih veštačkom inteligencijom, naši rezultati ukazuju na to da će priče opšte uzev postati manje jedinstvene i sličnije jedne drugima.

Profesor Hauzer upozorava: “Ova opadajuća spirala pokazuje paralele sa dilemom koja se pojavila u društvu: ako pisci pojedinačno shvate da su njihova dela nastala pomoću AI vrednovana kao kreativnija, oni imaju podstreka da se ubuduće više koriste veštačkom inteligencijom, ali time bi kolektivna inovativnost u pričama mogla da bude dodatno smanjena”.

“Ukratko, naši rezultati ukazuju na to da, uprkos pojačanju efekata koje AI ima na kreativnost pojedinca, možda u tome leži i upozorenje ako se primena generativne veštačke inteligencije usvoji šire za ispunjavanje kreativnih zadataka”.

Piše: Luiz Venels
Izvor: Neuroscience News
Preveo: Matija Jovandić