Priče kao niz improvizacija (“Jezerce”, Kler-Luiz Benet, prevod: Slavica Miletić)

SHARE:

Čudne stvari se dešavaju kada živite sami. Kada više ne morate da večerate u određeno vreme, ili da zatvorite vrata kupatila da se istuširate, vaš odnos sa prostorom oko vas se menja. Odjednom se čini da stvari, a ne drugi ljudi, usmeravaju vaše misli.

U doslovnom smislu, dvadeset priča koje čine prvenac Kler-Luiz Benet, „Jezerce“, beleže niz trenutaka u životu Engleskinje koja živi sama na zapadnoj obali Irske. Žena jede voće, pokušava da zameni slomljeni brojčanik na njenoj mini pećnici marke„Salton“, i pita se da li krave u obližnjem polju veruju da je ona Isus.

Ono što ovu knjigu čini jedinstvenom je glas kojim su opisani ti momenti – sličan ptičijem jeziku, taj glas čini se bliži unutrašnjem toku misli nego javnom obraćanju. To nisu priče u tradicionalnom smislu – nisu to eseji, monolozi, pesme u prozi, pisma niti dnevnici – već je svaka od njih niz improvizacija. “Jezerce je onakvo kakvo jeste”, kaže Kler-Luiz, “zbog načina na koji ja jesam, više ili manje.” U suštini, „Jezerce“ pokazuje kako um egzistira u samoći: pokušava da se uključi u univerzum u njegovoj punoći a ne samo u mali njegov deo koji identifikujemo kao ljudski.

KLER-LUIZ BENET je odrasla u Viltširu na jugozapadu Engleske, a od 1999. živi i radi u gradu Galveju na zapadnoj obali Irske. Kratke priče i eseje objavljivala je u magazinima The Stinging Fly, The Penny Dreadful, The Moth, Colony, The Irish Times, The White Review i Gorse.

Njena prva zbirka kratkih priča „Jezerce“ objavljena je 2015. godine i odmah je naišla na odličan prijem kod publike, dok kritika hvali Benet zbog “jedinstvenog književnog talenta, očaravajućeg, duhovitog i nadahnutog pisanja kojim ponire duboko u srž ljudskih odnosa”.