Preminuo mađarski nobelovac Imre Kertes

SHARE:

Mađarski pisac Imre Kertes, nagrađen 2002. Nobelovom nagradom za “delo koje uzdiže krhko iskustvo pojedinca protiv varvarske samovolje istorije”, preminuo je 31. marta 2016, u 86. godini, posle teške i duge bolesti, u svojoj kući u Budimpešti. 

Svojim knjigama Kertes je progovorio o iskustvu o najvećem istorijskom skandalu prošlog veka, o Holokaustu.

– Preživeti Holokaust nije lični problem onih koji su ostali u životu, jer dugačka, tamna senka Holokausta pada na celu civilizaciju u kojoj se on dogodio – govorio je veliki pisac.

Inspiraciju za svoja dela dobijao je uglavnom iz ličnog iskustva – iz logora. Rođen je u Budimpešti 1929. Za vreme Drugog svetskog rata, kao petnaestogodišnjak deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim u Buhenvald. Po završetku rata, vratio se u Budimpeštu gde je radio kao novinar za “Vilagošag”. Kada je 1951. dobio otkaz, posvetio se pisanju, ali i prevođenju dela Ničea, Frojda… Podjednako je bio pod udarom kao Jevrejin i u nacističkoj i komunističkoj Mađarskoj, i zbog toga se iselio u Nemačku.

Njegov prvi i najpoznatiji roman “Besudbinstvo” je govor izuzetne književne vrednosti o toj dugačkoj, tamnoj senci, koja se nadvila nad civilizacijom. Posvetio mu je deset godina pisanja i objavio ga 1975. Tek je sa drugim izdanjem ovog romana u Mađarskoj Kertes postao nešto poznatiji.

Govorio je da ni sam ne zna kako je preživeo logoraške dane. U “Besudbinstvu” je opisao život petnaestogodišnjeg dečaka, koji uspeva da ostane živ zato što se prilagodio.

Novo izdanje “Besudbinstva” je pre desetak dana, kod nas objavila kuća “LOM”, u prevodu Aleksandra Tišme. Kertes je isticao da je zahvaljujući romanu dobijao pisma nemačkih čitalaca sa porukama da nisu ni znali šta se dešavalo u logorima smrti i da im je roman otvorio oči.

KRITIKA SPILBERGA

Po “Besudbinstvu” je snimljen i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija, a Kertes je kritikovao Stivena Spilberga za prikaz Holokausta u filmu “Šindlerova lista”, kao oličenje kiča:

– Smatram kičem svako predstavljanje Holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se Holokaust uopšte razume.

izvor: blic.rs