Prekobrojna: Za nepotkupljive

Prekobrojna: Za nepotkupljive
piše: Jelena Anđelovska

Proleće će svakog časa. Rođeni smo za proleće, za ljubavne jade, ljubavnu sreću i pošten rad. U proleće svako od nas treba da se seti bar jedne nepotkupljive osobe. Svako poznaje bar jednu. Zajedno ih je više nego onih drugih.

U Novom Sadu, uz Bulevar kojim često hodam, juče sam videla prve visibabe. I odmah, u žbunu pored začuh bube kako se vrpolje, videh mrave kako nose hranu tamo-vamo. Oni su sve vreme tu. Dišu. Diše zemlja oko nas. Diše i na najizgaženijim gradskim parcelama. Dva koraka ranije, na istoj trasi uz Bulevar, nedavno se desilo ubistvo. Ispred zgrade preko puta, dok je zaključavala svoj džip, u devojku je, iz obližnjeg zelenila, ispaljeno više metaka. Imala je trideset godina i radila kao fitnes trenerica. Nikada ne čitam hronike, ali ovo sam potražila, jer redovno prolazim tuda i njena se smrt našla na mom putu. Očekivano, momak joj je neki kriminalac, crne radnje, mračan život itd.

U tom zelenilu, stajao je čovek i čekao da ubije devojku. Ko bi pomislio, ako ga je u prolazu video, da čeka da ubije. Razni se muvaju po žbunovima, pišaju po parkovima, pred decom i psima. Ovih dana idem tuda i odmeravam razdaljinu od zelene površine do zgrade preko puta. Šta je mislio čovek čučeći u žbunu, sa pištoljem spreman da ubije. Neko mi je rekao da sam naivna, da taj čovek nije mislio ništa, on je iz nekog drugog sveta, on je sociopata, i sl. Naravno, ali nekada je mislio nešto drugo, bar se na tren, kao dete, nadao da će postati više od ubice što čuči u žbunu. A devojka, ona nije iz mog sveta, ali je sa ovog sveta. „Neko mora da plati sve one džipove,“ kaže mi sagovornik. Kakva zemlja, ljudi za džipove plaćaju glavama. I zašto, našim malim ulicama, uopšte voze tolika kola. Svakako znamo da je sprega nacionalističke države i kriminala najgore je što se ikada desilo ovom podneblju. Banditi koji su 90-ih pljačkali kuće u Bosni i Hrvatskoj, otimali, ubijali i sakatili ljude, dilovali oružje i ko zna šta, vratili su se onda ovde da nastave posao. Zastrašuju nasiljem i nikako da ih se sasvim otresemo. Ali, istina je da su oni samo šačica, nekolicina njih koji žive u svojim kolima.  

Proleće stiže i ne bojim se ničega. Osim, eksplozija besnih automobila. Toga se dobro sećam odrastajući u Beogradu 90-ih. Bilo ih je dosta i učinili su da se ježim prolazeći pored nabudženih kola. Danas, povremene pucnjave i eksplozije precizno signaliziraju period u koji smo se vratili. Kao dete 90-ih sam, prolazeći pored takvih kola, zamišljala kako iznenada lete u vazduh, odbacuju me, razbijaju o beton, pitala se koliko je to brza smrt, svakako bi bila bolna, udarci odvaljenih delova, udarci teške limarije po glavi, po srcu.

Proleće dolazi i zadatak svakog od nas je da stvori jednog nepotkupljivog čoveka. Sebe ili nekog drugog. Eto, to je suština života.

Ovih dana, četvrt veka nakon 90-ih, vozim se gradskim busom, ljudi izgledaju umorni i ja se pitam čije živote žive dok bulje u TV. Ono što se servira je bogatstvo do kog se dolazi brzo i zagušujućim kreditima, lepi stanovi u kojima uglovi ne prokišnjavaju, bube ne izlaze iz slivnika u kuhinji, a kupatila ne žute. Reklame nas prisilno identifikuju sa nekim skupim životom i osećaj da živimo deo tog života udaljava nas od sopstvenog. Pare. Ispadaju svima iz očiju. Pare. I onima koji ih imaju. Pare. I onima koji ih nemaju. Pare. I onima koji ih neće. Pare. Muka mi je od svega toga. Neukost je opasna. Pare. I podvala crkve umesto škole, kao da je zanimljivije gledati u krst nego čitati o dobrim biljkama i životinjama. Pare. I ostanite glupi, to nas uči sistem u kom već dugo živimo. Glup znači potkupljiv crnim radnjama, od sitnih do najgoreg kriminala. Pare. I ljudi koji se dosađuju. Pare. Nikada neću to prihvatiti. Niko se nije rodio za to. Za crne radnje i život u mraku. Pare. Gomila odeće naređana u ormaru, a najradije nosiš obične farmerice. Pare. Niz soba, a u jednoj provodiš vreme. Pare. Skupe igračke spavaju u kutijama, a deca najviše vole da se igraju s onim što sama prave, varjača je most, plavi papir je jezero.

Stvari ne stoje dobro ali dolazi proleće, vreme za prebrojavanje nepotkupljivih.

 jelena anđelovska

 

 

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *