Možda je Roman Abramovič čitao “Ljude sa četiri prsta”

SHARE:

Priča, jedna od bezbrojnih koje tek tako izrone iz bespuća interneta i očaraju lepotom, humanošću ili prosto šarmom, glasi ovako: U nemačkom gradu Visbadenu, postoji jedna kockarnica, u koju je nekad zalazio Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Ako je verovati kafanskim pričama, u dotičnoj kockarnici veliki ruski pisac ostao je dužan i to – neverovatnih 240.000 evra (kako su ažurno u važeću evropsku konvertovali već neku valutu od pre veka i po).

– U tom lokalu stajala je tabla: “U ovoj kockarnici, F.M. Dostojevski ostao je dužan toliko i toliko…”. Sve do pre nekoliko godina, kada se pomenutom kazinu javio bivši gubernator Čukotskog autonomnog okruga i vlasnik Čelsija, Roman Arkadijevič Abramovič. Ovaj ruski milijarder platio je ceo iznos duga.

“Dostojevski nikome ništa nije dužan. Skinite tu sramnu tablu”, navodno je tom prilikom rekao Abramovič – ovo je portalu “Buka” pre nekog vremena ispričao glumac Bane Trifunović, kome je tamo ispripovedano kao “živa istina”.

Priča simpatična, upečatljiva, podjednako uverljiva kao i većina onih kojima nas internet nemilice obasipa. Međutim, da li je istinita, ili je već ranije ispričana te zrela za kvalifikaciju “urbana legenda”? Koliko puta, i sa kojim akterima u “ulozi” znamenitog ruskog tajkuna koji “drma” Evropom?

Jednu, možda previše sličnu, ispričao je pre skoro četiri decenije Miodrag Bulatović na stranicama popularne knjige “Ljudi sa četiri prsta”, gde njegovi junaci kidnapuju Čeha iz hotelske saune ne bi li ih proveo po mestima u Baden-Badenu “gde je siroti Dostojevski bio i pio”. I ostao dužan.

Piton, Kolar i Marković najpre napadaju “recepcionistu” uglednog hotela, naslednika onog konačišta u kom je “Feđa sa svojom 27 godina mlađom madam, Anom Grigorijevnom”, boravio leta 1867. i “zaboravio da reguliše račune” (“U stvari, naš genije je pobegao, ali se to ni po kakvu cenu ne sme reći!”, dodaju Bulatovićevi junaci). “Recepcionista” ih tupo gleda, potom glasno protestuje, odbija da primi bilo kakav novac (čak i u guldenima koje mu nude kao u “Feđino” doba važeću valutu), te na kraju zove policiju “koja će najbolje znati gde su Turgenjev, Tolstoj, Gončarov i drugi vaši grofovi, kojima isto tako nije vraćeno!”.

Namera Bulatovićevih junaka bila je da zaređaju po varoši i namire, jedan po jedan, sve dugove “pesnika poniženih i uvređenih”, koji je bio “naše gore list”, i koji je “padao, kao što padamo i mi!” (komentar na opasku da je bio i padavičar).

– Dostojevski, mrtav, traži da se ispravi ta sramota! Na Slovenima je da njegove dugove regulišu! U ovoj knjizi piše da je Feđa ostao dužan vama, Spielbank-u, mnogima još! Iz Baden-Badena nećemo dok se sve to ne ispita i ne uredi kako treba! – urlaju naši junaci na recepciji, proklinjući i ogavnu gazdaricu, krvopiju nad čijom je kovačnicom “naš Fjodoruška, pateći što je među vama a ne s nama, plakao čitavih sedam nedelja!”.

Bulatovićevi (anti)junaci u ovo izmirivanje računa jesu krenuli ne znajući kako da odaju počast Dostojevskom, ali sa ne preterano slovenofilskim motivima, već sa razlozima krajnje prizemnim (no njihovom prethodniku kockaru svakako razumljivim). Naime, iz “Fjodorove fotelje” iz koje su naređivali krupijeima u kazinu u Bad Homburgu, zgrnuli su najviše, te skovali i poslovicu “Kad izgubiš svaku nadu, pomoći će anđeo Dostojevski!”. A Mađar čak i odaje da “kad bi Feđa znao koliko sam im, služeći se njegovim trikovima i prevarama, maznuo, u grobu bi se od sreće večno prevrtao!”.

Možda bi se prevrtao, bogme, i da zna da su ne samo ondašnja, nego i današnja naša “gospoda kriminalci”, i te kako sklona da se “kunu” u njegov lik (i delo?). Zbog dugova se, verovatno, ne prevrće, s njima je živeo gotovo neprekidno. A koliko je stvarno na kom mestu ostao dužan, i ko je (sve) te njegove dugove namirio te pružio materijal za dalje razrade priče? Istinite ili ne, u bilo kom pojedinačnom slučaju (jer i dugova i kockarnica je bilo podosta), ali svakako atraktivne i prijemčive. Možda je, eto, Roman Abramovič u mladosti pročitao baš “Ljude sa četiri prsta” i odlučio da “jednom kad bude bogat i moćan” misiju Bulatovićevih junaka privede kraju?

izvor: novosti.rs