Lav Tolstoj o prevaziđenosti države i protivotrovu za nasilje Nasilje više ne počiva na uverenju da je ono korisno, nego na prostoj činjenici da postoji toliko dugo, a organizuju ga vladajuće klase koje od njega profitiraju, pisao je Lav Tolstoj u dnevnicima.

“Biti predvođen kukavicom znači biti pod kontrolom svega onoga čega se kukavica plaši”, pisala je Okvatija Batler u svom žestokom upozorenju o biranju vođa. “Biti predvođen budalom znači biti predvođen oportunistima koji kontrolišu tu budalu”. Ali u nekom dubljem smislu, biti predvođen uopšte znači prepustiti sopstveni moral i savest drugome.  Paradoks naše osvajačke vrste leži u tome da smo, pošto nas je jednostavno previše, sami sebi skrojili sudbinu da se nama vlada, ali da tek treba da pronađemo oblik vladavine potpuno oslobođen svakog zla. 

Lav Tolstoj (9. septembar 1828 – 20. novembar 1910) se rve sa ovim paradoksom kroz cele Poslednje korake: Pozne spise Lava Tolstoja, zbirku njegovih dnevnika, koji nam donose i njegove misli o nauci, duhovnosti i traganju za smislom.

Pišući poslednjih dana prve godine 20. veka, tad već postariji Tolstoj razmatra jednu od vodećih hipokrizija savremenog života:

“Čitava složenost našeg gradskog života ogleda se u tome što ljudi izmišljaju i navikavaju se na štetne potrebe, a zatim svu snagu uma upotrebljavaju na to da ih zadovolje ili smanje štetu od njihovog zadovoljavanja: celokupna medicina, higijena, osvetljenje i ceo štetni gradski život. Pre nego što se govori o sreći zadovoljenja potreba, treba utvrditi kakve potrebe čine sreću. To je vrlo važno”.[1]

Dobar deo ove konfuzije proističe prosto iz složenosti upravljanja ljudima u većem obimu. S obzirom na zastarelost države kao oblika vladavine, entiteta koji koncentriše i uvećava najopasnije ljudske hipokrizije, čineći ubistva u velikim razmerama, ona u formi rata, moralno prihvatljivim čak i dobrim ljudima koji ih osuđuju kada se odvijaju u manjim razmerama, on piše:

“To je zanimljivo, ljudi misle da su neopiranje zlu na silu ili uzvraćanje zlu dobrim jako dobra pravila za pojedince, ali se ona ne mogu primeniti na državu. Kao da država nije skup ljudi, nego je ona odvojena od njih. Kiseonik ima takva i takva svojstva. Ali to su samo svojstva atoma i molekula kiseonika. Ali kiseonik u velikim jedinjenjima dobija sasvim drugačija, suprotna svojstva. Samo ovo mišljenje da država ima svojstva suprotna ljudskim najočigledniji je dokaz o prevaziđenoj prirodi države kao oblika vlasti”.

Sedam godina ranije, dok je razabirao osnove odupiranju zlu, Tolstoj je to rekao još oštrije:

“Nasilje više ne počiva na uverenju da je ono korisno, nego prosto na činjenici da postoji toliko dugo, a organizuju ga vladajuće klase koje od njega profitiraju, tako da oni koji su pod njihovom vlašću ne mogu da se od njega otrgnu. Vlade našeg doba, sve one, i najdespotskije kao i liberalne, postale su… organizacije nasilja zasnovane ni na jednom drugom principu do na najodvratnijoj tiraniji, a istovremeno posežu za svim sredstvima koje je nauka izumela za mirno kolektivno društveno delovanje slobodnih i jednakih ljudi, i koriste ih da bi porobili i ugnjetavali svoje bližnje.

Piše; Marija Popova
Izvor.: The Marginalian
Prevod: Matija Jovandić

[1] Lav N. Tolstoj, Dnevnici, u prevodu Olge Vlatković sa ruskog jezika, Beograd, 1969. godine (prim. red.)