Kod Keruaka na piću (3): Bit grupa se rasula, svako je otišao svojim putem Bit generacija je bila samo fraza koju sam iskoristio 1951. u "Na putu". Odatle su je preuzele levičarske grupe i tom značenju prišile "bit pobuna" i "bit ustanak" i sve te gluposti.

Alen Ginzberg i Džek Keruak krajem 50-ih godina foto: Youtube/GoDisbandit

Džek Keruak, jedna od legendi bit književnosti koja je uporno odbijala tu etiketu, rođen je 12. marta 1922. godine. Tim povodom u gradu Louelu, gde je rođen, u Masačusetsu, a i drugde u Americi i svetu, nizom manifestacija biće obeležen 100. rođendan autora Na putu, Suterenaca, Darma lutalica, Tristese, Satorija u Parizu, Pika i brojnih drugih romana i zbirki poezije, a mi ovde prenosimo intervju koji su sa njim uradili pesnici Ted Berigan, Aron Sarojan i Dankan Meknoton, a objaviljen je u leto 1968.  Paris rivju .Čuveni intervju prenosimo, uz redakcijsku opremu, u tri dela. Prvi deo može se pročitati ovde, a drugi ovde.

***

INTERVJUER
Šta kažeš na pisanje pod uticajem droga?

KERUAK
Pesma 230 iz Meksiko Siti bluza napisana je na morfijumu. Svaki stih ove pesme pisan je sat posle prethodnog… pod jakim dejstvom M. (Pronalazi knjigu i čita)

Ljubavna mnogostrukost groblja truleži,
Sat kasnije: Proliveno mleko heroja,
Sat kasnije: Uništenje svilenih marama u peščanoj oluji,
Sat kasnije: Milovanja heroja vezanih očiju uz grede,
Sat kasnije: Žrtve ubistva propuštene u ovaj život,
Sat kasnije: Skeleti što razmenjuju prste i džointe,
Sat kasnije: Cepteće meso slonova nežnosti pokidali su i razneli lešinari

(Vidiš odakle je Ginzberg maznuo ono od mene?)
Sat kasnije: Začeća osetljivih časica kolena.

Kaži to, Sarojane.

SAROJAN
Začeća osetljivih časica kolena.

KERUAK
Vrlo dobro. Strah od pacova s kojih kaplju bakterije.
Sat kasnije: Hladna Nada Golgote za Hladnu Nadu. Kaži to.

SAROJAN
Hladna Nada Golgote za Hladnu Nadu.

KERUAK
Prilično je to hladno.
Sat kasnije: Vlažno lišće jeseni spram drveta brodova,
Sat kasnije: Blagi obrisi morskog konjica od lepka,
Jeste ikada videli morskog konjica u okeanu? Oni su sastavljeni od lepka… jeste ikad njušnuli morskog konjica? Ne, kaži to.

SAROJAN
Blagi obrisi morskog konjica od lepka.

KERUAK
Uspećeš, Sarojane. Smrt od dugog izlaganja prljavštini.

SAROJAN
Smrt od dugog izlaganja prljavštini.

KERUAK
Zastrašujuća oduševljena tajanstvena bića skrivaju svoj pol.

SAROJAN
Zastrašujuća oduševljena tajanstvena bića skrivaju svoj pol.

KEROUAC
Delovi Buda-tvari smrznuti i narezani mikroskopski u Mrtvačnicama Severa.

SAROJAN
Hej, ne mogu to da kažem. Delovi Buda-tvari smrznuti i narezani mikroskopski u Mrtvačnicama Severa.

KERUAK
Jabuke penisa biće seme

SAROJAN
Jabuke penisa biće seme

KERUAK
Izranjavana grla brojnija od peska

SAROJAN
Izranjavana grla brojnija od peska

KERUAK
Poput ljubljenja mog mačeta u stomak

SAROJAN
Poput ljubljenja mog mačeta u stomak

KERUAK
Mekota naše nagrade

SAROJAN
Mekota naše nagrade.

KERUAK
Je l’ on stvarno sin Vilijama Sarojana? To je predivno! Hoćeš li da ponoviš to?

INTERVJUER
Trebalo bi da ti postavimo mnogo sasvim običnih ozbiljnih pitanja. Kada si upoznao Alena Ginzberga?

KERUAK
Prvo sam upoznao Kloda*. (*“Klod”, pseudonim, spominje se i u Duluozovoj taštini). Potom sam upoznao Alena, pa potom Barouza. Klod je došao preko požarnih stepenica… čuli su se pucnji dole u uličici – Bam! Bam! i padala je kiša, a moja žena kaže evo Kloda. I penje se taj plavušan požarnim stepenicama, sav mokar. Kažem, “Šta je to tamo, šta se dođavola dešava?” Kaže, “Jure me”. Sledećeg dana ušetao je Ginzberg noseći knjige. Ima šesnaest godina, uši mu štrče. Kaže, “Dakle, diskrecija je bolji deo smelosti!” Kažem, “E umukni. Ti mali nervčiku”. I sledećeg dana došao je Barouz u lakom dvodelnom odelu, sa još jednim tipom.

INTERVJUER
Sa kojim tipom?

KERUAK
Bio je to tip koji je završio u reci. Onaj tip iz Nju Orleansa kog je Klod ubio i bacio u reku. Izbo ga je dvanaest puta u srce svojim izviđačkim nožem. Kad je Klod imao četrnaest godina bio je najlepši plavušan u Nju Orleansu. I upisao se u mlade izviđače… a vođa izviđača bio je krupna crvenokosa sekapersa i školovao se na Univerzitetu u Sent Luisu, mislim. I već je bio zaljubljen u tipa u Parizu koji je baš ličio na Kloda. I taj tip jurio je Kloda po celoj zemlji; taj tip naterao ga je da ode iz Boldvina, Tulejna i škole u Andoveru… To je kvir priča, ali Klod nije kvir.

INTERVJUER
A uticaji Ginzberga i Barouza? Jesi li ikada imao osećaj da ćete vas trojica ostaviti traga u američkoj književnosti?

KERUAK
Bio sam rešen da postanem “veliki pisac”, citiran, kao Tomas Vulf, vidiš… Alen je uvek čitao i pisao poeziju… Barouz je mnogo čitao, lutao naokolo i posmatrao stvari… O tome koliko smo uticali jedni na druge stalno se piše… Mi smo jednostavno bili tri zainteresovana lika, u interesantnom Njujorku, muvali smo se po kampusima, bibliotekama, kafeterijama. Mnogo detalja o tome ćeš naći u Taštini… u Na putu gde je Barouz Old Bul Li a Ginzberg Karlo Marks… u Suterencima, gde su Frenk Karmodi i Adam Murad, i drugde. Drugim rečima, iako ne želim da budem nepristojan prema vama koji ste mi ukazali ovu čast, toliko sam sebe intervjuišem u svojim romanima, i toliko vredno sam pisao sve te samointervjue da ne vidim zašto bih se upinjao svake godine cele poslednje decenije da svakom ko me intervjuiše stalno ponavljam ono što sam već objasnio u knjigama… (To su stotine novinara, hiljade studenata). To nema smisla. A nije ni važno. Bitna su naša dela, ako je išta bitno, a ja se ne ponosim ni svojim, ni njihovim, niti ičijim od Toroa i drugih poput njega naovamo, možda zato što su mi suviše blizu i još me suviše pogađaju lično. Ozloglašenost i javno ispovedanje u književnoj formi troše vam srce s kojim ste rođeni, verujte mi.

INTERVJUER
Alen je jednom rekao da je naučio da čita Šekspira, da ga nikad nije razumeo sve dok nije čuo kako mu ti čitaš Šekspira.

KERUAK
To je zato što sam bio on u prethodnom životu.

Kako mi ko zima beše odsustvo moje od tebe?
Zadovoljstvo od godine lake… kakve sam zebnje
osetio? Kakve tamne oči video? Leto pak iz sebe
na svom kraju golem izmet u moj voćnjak poleže

I jedan vepar za drugim stiže na pojilo
i lomi mi slomljenu gorsku zamku i mišolovku!
Sred ovog da bi završio sonet moraš se postarati

da kažeš tara-tara-tara!!!!!

INTERVJUER
Je l’ to spontani sastav?

KEROUAC
Pa, prvi deo je Šekspir… a drugi deo je…

INTERVJUER
Jesi li ikada pisao sonete?

KERUAK
Pokazaću vam jedan spontani sonet. On treba da ima, koliko?

INTERVJUER
Četrnaest stihova.

KERUAK
To znači dvanaest stihova i dva završna stiha. Tu dovlačiš svoju tešku artiljeriju.

Ovde je riba iz Škotske videla tvoje oko
i sve su moje mreže zaškripale…

Mora li da se rimuje?

INTERVJUER
Ne.

KERUAK
Jadne mi ispucale ruke pale okolo
I videle su Papu, njegovo vražje oko
I manijaci razbarušeni vise mi po sobi
i osluškuju mi grob
koji se ne rimuje.

Sedam stihova?

INTERVJUER
Sa ovim osam.

KERUAK
I svi orgoni zemaljski će ko psi
preko grobova u Peruu puzati
a i u Škotskoj će tako biti.

To ti je deset.

Ipak ne brini, slatki anđele moj
Što imadeš nasleđa tvog
u korenu nasleđa mog.

INTERVJUER
Ovo je prilično dobro, Džek. Kako si to izveo?

KERUAK
Bez izučavanja daktila… kao Ginzberg… Sreo sam Ginzberga… Stopirao sam čak od Meksiko Sitija do Berklija, a to je dug put bebo, dosadan. Do Meksiko Sitija preko Duranga… Čivave… Teksasa. I vratim se kod Ginzberga, odem do njegove kolibe, i kažem, “Ha, ima da pustimo neku muziku…”, on kaže, “Znaš šta ću da uradim sutra? Ima da bacim Marku Šrederu na sto novu teoriju prozodije! O rasporedu daktila kod Ovidija” (smeh) Kažem, “Batali, čoveče. Sedi pod drvo, zaboravi na to i popij vino sa mnom… i Filom Vejlenom i Gerijem Snajderom i svim klošarima San Franciska. Ne pokušavaj da budeš nastavnik na Berkliju. Budi jednostavno pesnik pod drvetom … i rvaćemo se i lomiti ruke”. I poslušao je moj savet. Zapamtio je to. Rekao je, “Šta ima ti da držiš predavanja… tebi su usne spržene!” Kažem, “Naravno, samo što sam stigao iz Čivave. Mnogo je toplo tamo, fuj! Izađeš a prasići ti se češu o noge. Fuj!”
I onda dođe Snajder sa flašom vina… i dođe Vejlen, i onda dođe kako se zove… Reksrot…. i svi… i izveli smo pesničku renesansu San Franciska.

INTERVJUER
A kako je Alen izbačen sa Kolumbije? Zar nisi i ti imao neke veze s tim?

KERUAK
A, nepuštao me je da spavam u njegovoj sobi. Nije on zbog toga bio izbačen sa Kolumbije. Prvi put kad me pustio da spavam kod njega u sobi, a tip koji je spavao sa nama tu bio je Lankaster potomak Belih ruža ili Crvenih ruža iz Engleske. Ali došao je tip… tip koji je zavodio red i pomislio je da pokušavam da se kresnem sa Alenom, a Alen je već napisao u novinama da ne spavam tamo jer sam pokušao da ga kresnem, ali je on pokušao da kresne mene. Ali mi smo zapravo samo spavali. I onda je iznajmio gajbu… imao je neke pokradene stvari tamo… i bili su mu neki lopovi tamo, Viki i Hanki. I svi su pohapšeni zbog krađe, prevrnutih kola, i Alenu su se slomile načare, imaš sve to u Holmsovom Idi. Alen Ginzberg pitao me je kad je imao 19 godina, da promenim ime u Alen Renar? Promeni ime u Alen Renar i šutnuću te u muda! Drži se ti tog Ginzberg… i jeste. To je jedna od stvari koje volim kod Alena. Alen Renar!!!

INTERVJUER
Šta je bilo to oko čega ste se okupili pedestih? Šta je to što je moglo da ujedini “Bit generaciju”?

KERUAK
Oh bit generacija je bila samo fraza koju sam iskoristio 1951. u rukopisu Na putu da bih opisao tipove poput Morijartija koji je jurio po zemlji u kolima tražeći privremene poslove, devojke, šeme. Odatle su ga posle preuzele levičarske grupe sa Zapadne obale i tom značenju su prišili “bit pobuna” i “bit ustanak” i sve te gluposti; prosto im je bio potreban neki pokret mladih za koji su mogli da se zakače sa svojim političkim i društvenim ciljevima. Ja nisam imao nikakve veze s tim. Bio sam fudbaler, student stipendista na koledžu, mornar u trgovačkoj mornarici, kočničar na železnici sa teretnim kompozicijama, pisac sinopsisa za scenarije, sekretar… A Morijarti – Kesidi zapravo je bio kauboj na ranču Dejva Ula u Nju Rajmeru u Koloradu… Kakav je to bitnik?

INTERVJUER
Je l’ bilo nekog osećaja “pripadnosti zajedinici” u tom bitničkom društvu?

KERUAK
Taj osećaj zajedništva su dobrim delom inspirisali isti likovi koje sam pobrojao, poput Ferlingetija, Ginzberga; oni su bili veoma socijalistički nastrojeni i želeli su da svi žive u soničnoj vrsti frenetičnog kibuca, solidarnost i sve to. Ja sam bio samotnjak. Snajder nije kao Vejlen, Vejlen nije kao Meklur, ja nisam kao Meklur, Meklur nije kao Ferlingeti, Ginzberg nije kao Ferlingeti, ali svi smo se mi svejedno zabavljali uz vino. Poznavali smo hiljade pesnika i slikara i džez muzičara. Ne postoji “bitničko društvo” kako ga zoveš… Niko ne kaže… a Skot Ficdžerald i njegovo “izgubljeno društvo”, je l’ to zvuči kako treba? Ili Gete i njegovo “Vilhelm Majster društvo”. Ta tema je takva gnjavaža. Dodaj mi tu čašu.

INTERVJUER
Dobro, zašto su se razišli ranih šezdesetih?

KERUAK
Ginzberga je zanimala levičarska politikarekao sam kao Džojs, kao što je Džojs rekao Ezri Paundu 1920-ih, “Ne gnjavi me politikom, jedina stvar koja me zanima je stil”. Osim toga dosadna mi je nova avangarda i napadni senzacionalizam. Čitam Bleza Paskala i pišem beleške o religiji. Sad volim da provodim vreme sa neintelektualcima, kako bi ti rekao, a ne da mi neko beskonačno preobraća svest. Počeli su da razapinju piliće na hepeninzima, šta je sledeći korak? Razapinjanje čoveka?
Bit grupa rasula se kako to kažeš ranih šezdesetih, svako je otišao svojim putem, a ovo je moj: običan život kod kuće, kao na početku, i povremeno malo oduška u lokalnim barovima.

INTERVJUER
Šta misliš o onome što sada rade? O Alenovom radikalno političkom angažmanu? Barouzovom kat-ap metodu?

KERUAK
Ja sam proamerički nastrojen, a izgleda da radikalni politički angažman cilja negde drugde… Ova zemlja donela je mojoj kanadskoj porodici mir, manje-više, i ne vidimo razloga da tu zemlju omalovažavamo. A što se Barouzovog kat-ap metoda tiče, više bih voleo da se vrati onim užasno smešnim pričama kakve je nekad pisao i onim divno svedenim vinjetama iz Golog ručka. Kat-ap nije ništa novo, zapravo ova moja žičana zamka od mozga hvata dosta takvih isečaka u prolazu… kao i svačiji mozak dok razgovara ili razmišlja ili piše… To je samo stari dadaistički trik, neka vrsta literarnog kolaža. Iako time dolazi i do nekih sjajnih efekata. Volim kad je elegantan i logičan i zato mi se ne sviđa kat-ap koji bi trebalo da nas nauči da je um prsao. Naravno da je um prsao, to može da vidi svako pri halucinacijama na nečemu, ali gde je tu objašnjenje o toj naprslosti koje može da se razume u svakodnevnom trenutku?

INTERVJUER
Šta misliš o hipicima i LSD sceni?

KERUAK
Oni se već menjaju, tako da nisam u prilici da donesem sud. A i ne dele svi isto mišljenje. Digersi su drugačiji… Svejedno, ne poznajem nijednog hipikaMislim da oni misle da sam kamiondžija. I jesam. A što se LSD-a tiče, on je loš za ljude u čijoj je porodičnoj istoriji bilo bolesti srca. (Kucka u mifrofon na tabureu… uključuje se ponovo). Postoji li razlog za to što ne vidiš bilo šta dobro u ovoj ovdašnjoj smrtnosti?

INTERVJUER
Izvini, je l’ bi mogao da ponoviš to?

KERUAK
Rekao si da imaš mali beli paravan u stomaku. Čemu taj mali beli paravan u tvom smrtnom stomaku?

INTERVJUER
Čekaj da razmislim. To je zapravo mala bela pilula.

KERUAK
Mala bela pilula?

INTERVJUER
Dobra je.

KERUAK
Daj mi.

INTERVJUER
Trebalo bi da sačekamo da se situacija malo rashladi.

KERUAK
Tako je. Ta mala bela pilula je mali beli paravan tvoje smrtnosti koji te uverava da ćeš pustiti duge nokte u grobovima Perua i savetuje te da to uradiš.

SAROJAN
Osećaš li se kao sredovečan čovek?

KERUAK
Ne. Čujte, traka se približava kraju. Hoću da dodam nešto. Pitaj me šta znači Keruak.

INTERVJUER
Džek, reci mi ponovo šta znači Keruak.

KERUAK
Evo, Kern. K (ili C) A-I-R-N. Šta znači kern? Znači gomila kamenja. Evo, Kornvol, kern-vol. Sad, vidi, kern, ili K-E-R-N, znači isto što i cairn. Uak (ouac) znači jezik… Dakle, Kernuak znači jezik Kornvola. A Ker, kao kod Debore Ker… uak znači jezik vode. Jer kerr, carr itd. znači voda. A kern znači gomila kamenja. Nema jezika u gomili kamenja. Kerouac. Ker- voda, uak – jezik (nečega). Povezano je sa starim irskim prezimenom, Kervik, što je iskrivljeno. To je prezime na kernoveku, a i samo znači korniški. A prema Šerloku Holmsu, sve je to persijski. Naravno da znaš da on nije Persijanac. Sećaš se kad Šerlok Holms ode sa doktorom Votsonom u stari Kornvol i reši slučaj, a onda kaže, “Votsone, iglu! Vostone, iglu…” I kaže, “Rešio sam ovaj slučaj ovde u Kornvolu. Sad mogu slobodno da sedim ovde i mislim i čitam knjige, koje će mi dokazati… zašto su ljudi iz Korna, poznati i kao Kernuaci, ili Keruaci, poreklom iz Persije. Poduhvat koji se spremam da preduzmem”, rekao je on nakon što je izvukao iglu iz vene, “skopčan je sa nimalo beznačajnom opasnošću i nije prikladan dami u tvojim mladim nežnim godinama”. Sećaš se toga?

MEKNOTON
Ja se sećam.

KERUAK
Meknoton se toga seća. Meknoton. Misliš da ću zaboraviti prezime jednog Škota…

(kraj)

Priredio i preveo: Matija Jovandić
Izvor: Paris rivju

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: