[dropcaps round=”no”]SF[/dropcaps] autor Džon Skalci očajava nad uticajem dramatičnog i jezivog američkog predsedništva na prozu – ali najbojli distopijski romani su se pojavljivali u najtežim vremenima.
Počelo je književnim autorima koje je Aleksandar Hemon napao u junu 2016, jer su propustili da se pozabave Trampovom erom u svojoj prozi. Hemon je odbio da potpiše javno pismo protiv Trampa koje je potpisalo više od 400 njegovih kolega, i zapitao se da li bi bilo možda bolje da su to vreme utrošili na obračunavanje sa predstojećim izborima. “Teško je prisetiti se romana koji se odlučno bavi beskrupuloznostima perioda posle 9-11”, napisao je prošlog leta. “Možda ima autora među potpisnicima otvorenog pisma radog da razvije narativ u kojem Donald Tramp (…) neće biti lažni uzrok nezadovljstva, nego simbol Amerike koja se bori da spreči svoje strmoglavo intelektualno i političko propadanje, čemu je odsustvo književnosti iz politike sigurno doprinelo.”
Onda se i doza trilera pridružila svemu tome, kada se Džonatan Fridlend zapitao na ovim stranicama (na stranicama Gardijana, prim. prev.) kako bi neki autor bilo kog političkog trilera uopšte mogao da smisli “dramu jezivu i obuzimajuću poput večernjih vesti iz SAD-a”.
“Kako nadmašiti američkog predsednika koji patrolira kasno noću hodnicima Bele kuće u svom bade-mantilu, odbacujući detaljne brifinge obaveštajnih službi, preferirajući bisere koje sakuplja po Fox News-u? Predsednika toliko obuzetog taštinom, da je njegov personal naučio da treba da ubacuje njegovo ime u svaki paragraf dopisa, da se on ne bi smorio i prestao da čita?” – zapitao se Fridlend, koji piše trilere pod pseudonimom Sem Born.
A sada se uključuje i delegacija iz sveta naučne fantastike, sa romanopiscem Džonom Skalcijem, koji priznaje da je “u 2017. zaista teško biti SF pisac.”
“Kako da se pisci naučne fantstike koji pokušavaju da osmisle distopije u svojim romanima takmiče sa stvarnim svetom u kome vlada Sjedinjenih Država aktivno poriče klimatske promene i preti nuklearnim naoružanjem, gde se beli nacionalisti šepure hodnicima Bele kuće, a predsednika bi mogla da kompromituje strana sila? Kako da SF pisac napravi ovakve finese?” – postavlja Skalci pitanje u LA Times-u.
SF, piše on, “vidi kakav je svet danas i spekuliše na osnovu toga”. Ali velika dela naučne fantastike nastaju od politike koja je bez presedana: Margaret Atvud je napisala “Služavkinu priču” 1984. godine, dok je živela u Zapadnom Berlinu, gradu koji je još uvek razdvajao Berlinski zid. “Sovjetsko carstvo je i dalje čvrsto stajalo, i neće se srušiti u narednih pet godina”, priseća se ona. “Svake nedelje istočnonemačke vazdušne snage bacale su zvučne bombe kako bi nas podsetile koliko su blizu. Tokom moje posete nekolicini zemalja iza gvozdene zavese – Čehoslovačka, Istočna Nemačka – osetila sam zabrinutost, osećanje da vas špijuniraju, ućutkivanje, promene tema, zaobilazne načine na koje su ljudi prenosili informacije, a sve je to imalo uticaja na ono što sam pisala.”
Related
Margaret Atvud: Bilo bi zabavno pričati sa Simon de BovoarDžon Vindam je objavio svoj post-nuklearni distopijski roman Hrizalidi 1955, dok je svet škakljivo gledao na mogućnost nuklearnog rata. Džordž Orvel je objavio 1984 nakon II svetskog rata, ali o tome je razmišljao godinama, zabeleživši 1944. svoj strah od “sveta u kome će postojati dve ili tri superdržave koje ne mogu da pobede jedna drugu”.
“Svet se svugde kreće u pravcu centralizovane ekonomije koja “radi” u ekonomskom smislu, ali koja nije demokratski organizovana i koja ima tendenciju da uspostavlja kastinski sistem. Uz ovo idu užasi emotivno obojenog nacionalizma i sklonost da se ne veruje u postojanje objektivne istine, jer sve činjenice moraju da se uklope u svet i proročanstva nekog nepogrešivog firera”, zapisao je Orvel, zastrašujuće precizno.
Da, stvari se čine crnim, danas naročito, za pisce i za čitaoce, podjednako. Ali kako Fridlend ističe, Filip Rot se već šezdesetih vajkao nad teškoćama pisanja o svetu. “Američki pisac sredinom XX veka ima pune ruke posla da razume, opiše i onda učini verodostojnom velćinu američke stvarnosti”, zapisao je Rot 1961. “Ona zapanjuje, tera na mučninu, razbešnjava, i na kraju je čak i sramotna za oskudnu imaginaciju. Aktuelnosti kontinuirano nadmašuju naše talente, a kultura nam skoro svakodnevno nabacuje figure na kojima bi pozavideo svaki romanopisac.”
A što se tiče Skalcija, i dalje verujem da će naučna fantastika uspeti da progovori o situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi. Ali, pridružiću se Skalciju u želji da bi “možda svet trebalo da napravi pauzu, da dođe do daha i da nešto pregrize, pre nego što nastavi da hrli napred – pa, gdegod dovraga da smo krenuli u ova ridikulozna vremena”.
Tekst: Alison Flod
Prevod: Danilo Lučić
Izvor: theguardian.com