Izložba „Iz druge ruke“: problematizacija originalnosti

SHARE:

U umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ 10. jula je otvorena tematska izložba „Iz druge ruke / Second hand“ i trajaće do 3. avgusta.

Organizatorka i kustoskinja ove izložbe Irena Šimić ovako je objasnila njen koncept:

„Tematska izložba Iz druge ruke direktno upućuje na kompleksna pitanja autorstva, uzora, originalnosti i plagijatorstva, koja nisu bila naročito važna za teoriju i istoriju umetnosti pre romantizma i koja su tek u modernizmu dobila dogmatski značaj. Savremena umetnost se na različite načine odnosi prema teškom bremenu modernističkog nasleđa i napušta putanju samodovoljnosti, autoreferentnosti i materijalističke estetike da bi se uputila ka „estetici smisla“. Međutim, iako savremeni umetnici često grade svoj izraz eklektički, na pozajmicama i citatima, zahtev za originalnošću i dalje opstaje jer njegova važnost nije isključivo formalne i filozofske prirode; originalnost i novina imaju vrlo praktičnu vrednost za umetničko tržište. Odnos originala i kopije je tema o kojoj se može raspravljati ne samo u okviru filozofije umetnosti i istorije ideja, već i na poljima sociologije kulture, strateškog marketinga i istraživanja umetničkog tržišta.

Ukoliko se u percipiranju savremenih umetničkih radova usredsredimo samo na mapiranje referenci ili na utvrđivanje „stepena“ pozajmljivanja, to nas navodi da razmišljamo u pravcu kvantifikacije i rangiranja umetničkih dela što je karakteristika jedne tradicionalne metodologije koja umetnike različitih generacija povezuje u linearne nizove na osnovu sličnosti formalne ili konceptualne prirode. Paradigmatični primeri ovakve prakse su Džensonova „Istorija umetnosti“ i Barovo stablo iz 1936. godine, kojim se objašnjava dotadašnji i anticipira dalji razvoj apstraktne umetnosti. Ova linija razmišljanja može biti potencijalno opasna ako vodi uspostavljanju površnih analogija i zaustavlja dublje promišljanje i razumevanje specifičnosti svakog pojedinačnog dela. Izvesno je da, uprkos predlošcima i pozajmicama, svaki rad predstavljen na ovoj izložbi pokazuje zaokret i novinu u odnosu na onaj sa kojim je doveden u vezu, jer stupa u dijalog sa svojim prethodnikom. Vrednost dijaloškog odnosa je u tome što mobiliše kreativnu snagu podržanu autentičnim iskustvom svakog stvaraoca i ne može se jednostavno svesti na površnu opasku, zabavan komentar ili šaljivu dosetku, kojima savremena umetnička praksa obiluje.“

Umetnici i umetnici čiji su radovi izloženi na ovoj izložbi su Aleksandrija Ajduković, Andrijana Pajović, Branka Nedimović, Davor Dukić, Isidora Fićović, Jelica Radovanović i Dejan Anđelković, Karkatag kolektive, Katarina Radović, Lana Vasiljević, Marko Stojanović, Saša Tkačenko, Selman Trtovac, Šejma Prodanović, Vladimir Nikolić i Živko Grozdanić Gera.

Više detalja u vezi sa ovom izložbom možete videti OVDE.

 

Andrijana Pajović

Andrijana Pajović

Branka Nedimović

Branka Nedimović

Davor Dukić

Davor Dukić

Jelica Radovanović i Dejan Anđelković

Jelica Radovanović i Dejan Anđelković

Karkatag

Karkatag

Katarina Radović

Katarina Radović

Lana Vasiljević

Lana Vasiljević

Marko Stojanović

Marko Stojanović

Saša Tkačenko

Saša Tkačenko

Sejma Prodanović

Sejma Prodanović

Selman Trtovac

Selman Trtovac

Vladimir Nikolić

Vladimir Nikolić

Živko Grozdanić Gera

Živko Grozdanić Gera

Aleksandrija Ajduković

Aleksandrija Ajduković