Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Žil Vern: 20.000 milja pod morem, skraćeno izdanje za decu, konkretno ovo:
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Žil Vern: Tajanstveni otok (izdanje: Otokar Keršovani, 1969); Karl Maj: Vinetu (izdanje sa slike, nisam siguran u izdavača i godinu).
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Kurtu Vonegatu. Njegovo viđenje čovečanstva i našeg doba potpuno se poklapa sa mojim. A i volim da se smejem. Mislim da su dobre komediografske knjige najviši domet književnosti.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Uh, ne sećam se nijedne takve. Što se toga tiče, kod mene je ista stvar kao sa filmovima u bioskopu, pošto u načelu ne izlazim sa predstave koliko god da je film grozan. Jedina razlika je u tome što, kada je o filmu reč, pamtim jedan jedini put kad nisam odgledao predstavu do kraja – u pitanju je bio “film” Bolero, sa Bo Derek u glavnoj ulozi. Strašno. Ali zaista, ne sećam se da sam ijednu knjigu ostavio nepročitanu ako sam je već jednom otvorio i počeo da je čitam.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
“Društvena svojina i samoupravljanje” (Prva godina Pravnog fakulteta).
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
U svetu Nekrovila Ijana Mekdonalda. To je onaj roman u kojem je nanotehnologija omogućila da čovek postigne besmrtnost tako što vaskrsne posle smrti zahvaljujući nanomašinama, i može da bira hoće li ponovo oživeti, na primer, u liku Marlona Branda, Merilin Monro ili šta mu/joj se već najviše dopada. Premda ni taj svet nije naročito sjajan, čini mi se daleko privlačnijim od ovog našeg, sada.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
Kad god se zaglavim u nekoj gužvi ili redu pred šalterom. Mobilni telefon je bedna zamena za knjigu u takvim momentima.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Već sam je imao, i najpre sam objavio pomenutog Ijana Mekdonalda, potom i pomenutog Kurta Vonegata, ali i još neke druge zanimljive pisce i spisateljice.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
To Stivena Kinga.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Deobe Dobrice Ćosića. Čitava ta posleratna socrealistična književnost o narodnooslobodilačkoj borbi nije dobro ostarila, i već je moja generacija, koja je to čitala tamo negde u drugoj polovini sedamdesetih, bila smorena tom tematikom.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Miloša Crnjanskog. Konkretno: Roman o Londonu.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Vonegat, Nušić, Robert E. Hauard, Hemingvej, Dostojevski.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Nikako. Oduvek sam to smatrao skrnavljenjem knjige kao svetog predmeta. Kada vidim podvučenu knjigu sa ušima, ne želim ni da je uzmem u ruke. Tako sam postupao u svom veku isključivo prema udžbenicima.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?
Pusto ostrvo: bilo šta od Henrija Milera. Odsluženje doživotne: bilo šta od Henrija Milera…
Šta trenutno čitate?
Severne Vode Ijana Makgvajera. Neko je to nazvao “Mobi Dikom na steroidima”, a postoji i istoimena serija (North Water) sa Kolinom Farelom u glavnoj ulozi. Biće uskoro u prevodu, u izdanju Lagune. Preporučujem.