Filip David dobitnik NIN-ove nagrade

SHARE:

Dobitnik 61. NIN-ove književne nagrade za 2014. godinu je Filip David za knjigu “Kuća sećanja i zaborava” koju je objavila “Laguna”, saopštio je petočlani žiri.

Žiri za dodelu Ninove nagrade za roman objavljen 2014. godine, u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Božo Koprivica i Mića Vujičić danas je doneo odluku da je dobitnik prestižnog književnog prizanja Filip David za knjigu “Kuća sećanja i zaborava”.

– Želeo bih da se zahvalim gospodinu Papiću iz izdavačke kuće “Laguna” koja je objavila moju knjigu. Uredniku Igoru Marojeviću koji je prvi čitao moj rukopis i pomogao mi da izbacim suvišno, a dodam ono što treba da se doda. Zahvaljujem se i Dejanu Mihajloviću koji se potrudio da knjiga izađe na vreme. Posebnu zahvalnost dugujem žiriju i prisustvo ogromnog broja ljudi na konferenciji za medije svedoči da je NIN-ova nagrada i dalje važna pre svega za knjige. Nije dobra za zdravlje pisca jer od trenutka kada se objavi širi izbor pa sve dok ne bude poznat laureat tenzije rastu. Tih mesec dana pisac čije je delo u širem izboru uopšte ne može da radi. Ipak čitaoci su ti koji određuju vrednost knjige. Na kraju zahvaljujem i pokrovitelju koji je omogućio da se ova nagrada dodeli – izjavio je Filip David nakon proglašenja pobednika.

U najužoj konkurenciji bili su i Oto Horvat “Sabo je stao” (Kulturni centar Novog Sada) i David Albahari “Životinjsko caerstvo” (Čarobna knjiga, Beograd).

Za nagrađeni roman glasali su Vladislava Gordić Petković, Jasmina Vrbavac, Božo Koprivica i Mića Vujičić, dok je Mihailo Pantić glasao za roman Ota Horvata “Sabo je stao”.

Obrazloženje žirija:
“Roman Filipa Davida ‘Kuća sećanja i zaborava’ je sugestivna studija zla – zla u istoriji, zla u čoveku – koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja. U ovom skladno komponovanom romanu sreću se san i java, patnja i želja, stvarnost i mogućnost, mitsko i mistično, document i fikcija. Sećanje je predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla: ‘Trebalo bi izmisliti neki novi jezik, čist, neokaljan, koji bi imao jasnoću, dubinu, snagu, koji bi bio sposoban da izrazi prava osećanja. Takav jezik, precizan i snažan, predstavljao bi najjaču odbranu od zla.Roman Filipa Davida je umetnički dosledan, precizno osmišljenj i superiorno napisan roman egzistencijalne jeze, roman o čoveku protiv koga deluju nemerljive sile smeštene u sferi nejezika, roman koji upečatljivo preispituje smrt, zlo i sudbinu al ii pamćenje kao silu koja sve nadilazi.”

izvor: blic.rs