Dženifer Klement prva žena na čelu Međunarodnog PEN-a

SHARE:

Američka književnica Dženifer Klement je nova predsednica Međunarodnog PEN-a najveće svetske federacije pisaca, prevodilaca i urednika i prva žena na toj funkciji, rekla je predsedica srpskog PEN-a Vida Ognjenović.

Ona je na današnjoj konferenciji za novinare koja je održana u prostorijama srpskog PEN centra istakla da se za predsednika Međunarodnog PEN-a kandidovalo pet žena, da je dvema odbijena kandidatura, a da su ostale kandidatkinje pored Klementove bile turska književnica Zejna Ozen i ona.

– Glasovi su odlučili da Klement bude prva, ja druga a Ozen treća – rekla je Ognjenović, ocenivši da ovakvom kandidaturom počinje “ženska era Međunarodnog PEN-a”.

Ognjenović je dodala i da je kongres pokazao da žene uživaju veliko poverenje i da treba da uvedu neke novine.

Ona je navela i da se na Međunarodnom kongresu PEN-a, 81. po redu koji je ove godine održan u Kvebeku od 13. do 16. oktobra predstavilo oko 200 pisaca iz više od 80 centara i da su veoma bili zastupljeni kanadski pisci.

– Osim radnog dela, postojao je i književni deo, tako da su svi učesnici i čitali – rekla je Ognjenović, dodajući da smatra kongres uspešnim.

Profesor dr Zoran Paunović izdvojio je da mu je posebno drago što je usvojena deklaracija o književnom prevođenju, koja nosi skup pravila kako da se odnosimo prema prevođenju.

– PEN se bavi zaštitom pisaca i prevodilaca, a ovaj dokument reguliše prava prevodilaca u odnosu na izdavače – naglasio je Paunović, napominjući da deklaracija počinje rečenicom “Prevođenje je umetnost” i da time rešava niz pitanja da li je ovaj posao umetnost ili zanat.

Paunović je rekao da su na kongresu predstavljeni različiti projekti, a da je jedan od njih bio i istraživanje izdavaštva na jezicima nacionalnih manjina.

On je takođe podsetio da se PEN bavi pravima pisaca i da je jedno od tih prava i pravo na slobodu govora, dodajući da se jako mnogo govorilo o toj temi na ovogodišnjem kongresu.

Paunović se takođe osvrnuo i na 25 rezolucija koje su donete, istakavši da se većina njih tiče upravo slobode govora pisaca i ljudi i protivljenju jezika mržnje, tako da se može reći da je to bio moto ovogodišnjeg PEN-a.

Direktor izdavačke kuće “Arhipelag” Gojko Božović rekao je da mnoge rezolucije proističu iz same prirode PEN-a i onih tema kojima se PEN poslednjih godina bavio.

– PEN je nastavio da istražuje mnoga pitanja kao što je, na primer, pitanje zaštite takozvanih malih jezika ili prevodilačaka, lingvistička i jezička prava – rekao je Božović.

– Sve rezolucije koje su donete pokazuju raspon sveta u kome živimo, iskustva koja su delegacije iz različitih PEN centara iznosila svedočila su o mnogim zajedničkim iskustvima bez obzira što su to PEN centri sa različitih kontinenata – naglasio je on.

On je rekao da je na kongresu PEN-a doneta rezolucija koja se odnosi na pitanje digitalnog izdavaštva, odnosno autorskih prava u oblasti digitalnog izdavaštva, zaštite jezičkih prava u pojedinim zemljama, rezolucija koja se odnosi na globalnu izbegličku krizu, rezolucija o situaciji na Balkanu i zemljama bivše Jugoslavije.

Takođe razgovaralo se o slobodi u medijima o mnogim piscima koji su zatvoreni zbog izražavanja svog mišljenja.

– PEN se uvek bavio ljudskim pravima – naglasio je Božović.

On je zaključio da je kongres dobro bio organizovan, kao i književni program kongresa i stvorio se dobar osnov za rad u narednom periodu.

izvor: blic.rs