Kod Keruaka na piću (2): “Talog. Delta. Mulj. Odatle počinješ pesmu” Jurnjava, sloboda i humor džeza umesto svih tih silnih dosadnih analiza, objašnjavao je Džek Keruak pesnicima Tedu Beriganu i Aronu Sarojanu.

Džek Keruak foto: Youtube/Fator Inerente

Džek Keruak, jedna od legendi bit književnosti koja je uporno odbijao tu etiketu, rođen je 12. marta 1922. godine. Tim povodom u gradu Louelu, gde je rođen, u Masačusetsu, a i drugde u Americi i svetu, nizom manifestacija biće obeležen 100. rođendan autora Na putu, Suterenaca, Darma lutalica, Tristese, Satorija u Parizu, Pika i brojnih drugih romana i zbirki poezije, a mi ovde prenosimo čuveni intervju koji su sa njim uradili pesnici Ted Berigan i Aron Sarojan I objavili ga u leto 1968. godine u Paris rivjuu. Obimni intervju prenosimo ovde u tri dela, a prvi deo može se pročitati ovde.

***

INTERVJUER
Da li je Grad i velegrad napisan prema principima spontane kompozicije?

KERUAK
Neki delovi svakako. Napisao sam i jednu verziju sa Barouzom, a ona je skrivena pod daskama na podu.

INTERVJUER
Da, čuo sam glasine o toj knjizi. Svi žele da dođu do te knjige.

KERUAK
Zove se A nilski konji su se skuvali u svojim bazenima. Nilski konji. Zato što smo Barouz i ja sedeli u baru jedne večeri i čuli kako spiker kaže … “i tako su Egipćani napali bla bla… a u međuvremenu je bio velili požar u zoo-vrtu u Londonu, vatra se proširila preko polja i nilski konji su se skuvali u svojim bazenima! Laku noć svima!” To je Bil, on je to primetio. Jer on primećuje takve stvari.

INTERVJUER
Stvarno si mu prekucao rukopis njegovog Golog ručka u Tangeru? 

KERUAK
Ne… prvi deo. Prva dva poglavlja. Otišao sam u krevet i imao košmare… sjajni dugi nizovi koještarija su mi navirali iz usta. Imao sam košmare dok sam prekucavao taj rukopis… Kažem: “Bile!” On kaže: “Samo nastavi da kucaš”. Kaže: “Kupio sam prokletu kerozinsku peć ovde u Severnoj Africi, znaš”. Među Arapima… teško je dobiti kerozinsku peć. Upalio bih kerozinsku peć, pokupio neku prostirku i malo trave ili kifa, kako smo je tamo zvali… ili možda nekad hašiš… uzred tamo je to legalno… i krenuo bih toktoktoktoktoktok i kad sam uveče otišao u krevet, te stvari su mi ispadale iz usta. I konačno su se pojavili ostali momci kao Alan Ansen i Alen Ginzberg i oni su pokvarili ceo rukopis jer ga nisu prekucavali onako kako je on to napisao.

INTERVJUER
Grouv pres počeo je da izdaje svoje Olimpija pres knjige sa mnogo izmena i dodatih stvari.

KERUAK
Pa, po mom mišljenju, Barouz nam nije dao ništa što bi moglo da zanima naša slomljena srca još od kad je napisao Goli ručak. Sad radi samo te njegove brejk-ap stvari kako se zovu… kad napišeš stranicu proze, napišeš još jednu stranicu proze… i onda ih presaviješ i isečeš i spojiš ih… i sranja poput toga…

INTERVJUER
A Džanki, ipak?

KERUAK
To je klasik. To je bolje od Hemingveja – to je baš kao Hemingvej, ali i malo bolje. Tamo kaže: Deni mi dođe u krpe jedne noći i kaže: Hej, Bile, je l’ mogu da pozajmim tvoj sap – znate šta je sap?   

SAROJAN
Blekdžek?[1]

KERUAK
To je blekdžek. Bil kaže: “Otvorio sam donju fioku i ispod nekih lepih košulja izvukao svoj blekdžek. Dao sam ga Deniju i rekao: Samo nemoj da ga izgubiš, Deni. Deni kaže: Ne brini, neću ga izgubiti. On ode i izgubi ga”. Sap… blekdžek… to sam ja. Sap… blekdžek.

INTERVJUER
To je haiku: Sap, blekdžek, to sam ja. Bolje ga zapiši.

KERUAK
Ne.

INTERVJUER
Možda ću ja da ga zapišem. Mogu li da ga iskoristim, je l’ ti ne smeta?

KERUAK
Možeš tvoje dupe nasred Mobil gas rupe!

INTERVJUER
Ne veruješ u saradnje? Jesi ikada sarađivao sa nekim, osim sa izdavačima?

KERUAK
Sarađivao sam par puta u krevetu sa Bilom Kanastrom u potkrovljima. Sa plavušama.

INTERVJUER
Je l’ to tip koji je pokušao da se popne na voz u metrou kod Astor Plejsa u Holmsovoj knjizi Idi?

KERUAK
Da. Da, dakle on je rekao hajde da skinemo skroz goli i trčimo oko bloka… znaš, padala je kiša. Šesnaesta ulica kod Sedme avenije. Rekao sam, pa, ja ću da ostanem u šortsu – on kaže ne, bez šortsa. Rekao sam da ću da ostanem u šortsu. On kaže u redu, ali ja svoj neću da nosim. I mi polako trot trot trot niz blok. Iz Šesnaeste u Sedamnaestu… i vratimo se i ustrčimo uz stepenice – niko nas nije video.

INTERVJUER
U koje je to doba dana?

KERUAK
Ali on je bio skroz go… oko tri ili četiri ujutru. Padala je kiša. I svi su bili tu. On je igrao po razbijenom staklu i puštao Baha. Bil bi visio sa svog krova – sa šestog sprata, znaš. Rekao bi: – “hoćeš da padnem?” – mi bi rekli, nemoj, Bile, ne. Bio je Italijan. Italijani divljaju, znaš.

INTERVJUER
Je l’ i on pisao? Šta je radio?

KERUAK
Kaže, “Džek, ajde sa mnom i proviri kroz ovu špijunku”. Virili smo kroz špijunku, videli svašta… u njegovom toaletu. Kažem, “Ne zanima me to, Bile”. Kaže, “Tebe ništa ne zanima”. Odn je došao sledećeg dana, sledećeg popodneva, na koktele. Možda sa Česterom Kolmanom. Tenesijem Vilijamsom.

INTERVJUER
Je l’ bio tu Nil Kesidi tu tih dana? Jesi već poznavao Nila Kesidija kad si se družio sa Bilom Kanastrom?

KERUAK
O, da, da, aha… imao je veliko pakovanje trave. Njega je trava radovala.

INTERVJUER
Šta misliš, zašto Nil nije pisao?

KERUAK
On je pisao… divno! Pisao je bolje nego ja. Nil je bio veoma zabavan tip. Pravi čovek iz Kalifornije. Zabavljali smo se više nego 5.000 radnika na Sokonijevoj benzinskoj pumpi zajedno. Mislim da je on najinteligentniji čovek kog sam sreo u životu. Nil Kesidi. Uzgred, on je jezuita. Pevao je u horu. Bio je dečko iz crkvenog hora u katoličkim crkvama u Detroitu. I naučio me svemu u šta sada verujem o bilo čemu u šta bi se moglo verovati u vezi s božanskim.

INTERVJUER
O Edgaru Kejsu?

KERUAK
Ne, pre nego što je saznao za Edgara Kejsa rekao mi je sve te stvari o životu kakav je vodio kada je bio na putu sa mnom – rekao je, Mi smo upoznali Boga, je l’ da Džek? Rekao sam, da znaš da jesmo dečko. Kaže, Zar ne znamo da ništa loše neće da se desi? Tako je. I ima da nastavimo i nastavimo… i hmmmm ja-bmmmmm… Bio je savršen. I uvek je savršen. Svaki put kad bi me posetio ne bih mogao da dođem do reči.

INTERVJUER
Pisao si da je Nil igrao fudbal, u Kodijevim vizijama.

KERUAK
Da, bio je jako dobar igrač. Pokupio je u to vreme dva bitnika u džinsu na Nort Biču Frisko. Rekao je moram da idem, beng beng, da li moram da idem? Radio je na železnici.. izvadio sat… 2:15, čoveče moram da budem tamo do 2:20. Kažem momci povezite me tamo da stignem na vreme na svoj voz… Da mogu da stignem na svoj voz za – kako se zove to mesto – San Hoze? Oni kažu naravno dečko i Nil kaže evo vam trave. I tako – “Možda izgledamo kao veliki blejači bitnici sa dugim bradama.. ali mi smo panduri. I hapsimo te”. I tako, neki tip je otišao u zatvor da ga intervjuiše za Njujork post i rekao mu je reci Keruaku da mi ako još veruje u mene pošalje pisaću mašinu. I pošaljem Alenu Ginzbergu sto dolara da nabavi mašinu za Nila. I Nil dobije mašinu. I piše beleške na njoj, ali ga nisu pustili da te beleške iznese. Ne znam gde je ta mašina.

Žene je napisao Našu Gospu od cveća u kenjari… zatvoru. Eto velikog pisca, Žan Žene. On je pisao i pisao sve dok nije došao do tačke da može da svrši dok piše o tome… sve dok ne bi svršio u svom krevetu – u konzervi. Francuskoj konzervi. Francuskom zatvoru. Zatvor. I to je bio kraj poglavlja. Žene svršava u svakom poglavlju. Što je moram priznati Sartr primetio.

INTERVJUER
Misliš da je to drugačija vrsta spontanog pisanja?

KERUAK
Pa, mogao bih da odem u zatvor i svake noći pišem o Magiju, Maguu i Moli. To je lepo. Žene je zaista najiskreniji pisac kog imamo posle Barouza i Keruaka. Ali je on došao pre nas. Stariji je. Dobro, sličnih je godina kao Barouz. Ali ne mislim da sam bio neiskren. Čoveče, dobro sam se provodio! Bože, čoveče, vozio sam se po ovoj zemlji slobodan ko ptica. Ali Žene je jako tragičan i lep pisac. I dajem mu krunu. I lovorov venac. Ne dam lovorov venac Ričardu Vilburu! Ili Robertu Lauelu. Dajem ga Žanu Ženeu i Vilijamu Sjuardu Barouzu. I Alenu Ginzbergu i Gregoriju Korsu, posebno.

INTERVJUER
Džek, a pisanje Pitera Orlovskog? Je l’ ti se sviđaju Piterove stvari?

KERUAK
Piter Orlovski je idiot!! On je ruski idiot. Nije čak ni Rus, on je Poljak.

INTERVJUER
Napisao je neke fine pesme.

KERUAK
A, da. Moje… koje pesme?

INTERVJUER
Ima lepu pesmu pod naslovom “Druga pesma”.

KERUAK
“Moj brat piški u krevetu… i ja odem u metro i vidim dvoje kako se ljube…”

INTERVJUER
Ne, pesmu gde kaže da je “kreativnije ofarbati pod nego ga oribati”.

KERUAK
To je gomila sranja! To je ta vrsta poezije kakvu je pisao drugi jedan poljski idiot, poljski kicoš, zvani Apoliner. Apoliner mu nije pravo ime, znaš već. Neki strava likovi u San Francisku su mi rekli da je Piter idiot. Ali ja volim idiote, i uživam u njegovoj poeziji. Razmisli o tome, Berigane. Ali, što se mog ukusa tiče, je to Gregori. Daj mi jednu od tih.

INTERVJUER
Jednu od ovih pilula?

KERUAK
Da. Šta je to? Naštimani klarineti?[2]

INTERVJUER
Zovu se “obetrol”. Nil mi je rekao za njih.

KERUAK
Obertonovi?

INTERVJUER
Obertonovi? Ne, oberkelneri.

SAROJAN
Šta si ono rekao… na poleđini Grouvove antologije… da puštaš stih malo duže da bi se ispunio tajnim slikama kakve se pojavljuju na kraju rečenice.

KERUAK
On je pravi Jermenin! Talog. Delta. Mulj. Odatle počinješ pesmu… Dok sam šetao ulicom jednog dana video sam jezero gde su mi ljudi odsekli zaleđe, 17.000 sveštenika pevaju kao Džordž Berns i onda nastaviš… I ja se sprdam sa sobom i lomim sebi kosti u zemlji i evo me tu Jovan Jermenin se vraća na zemlju sad se sećaš gde si bio na početku i kažeš… Ahaha! Tatataduda… Jebeš Tursku!

Vidiš? Sećaš se stiha na kraju… pogubiš se u sredini.

SAROJAN
Tačno.

KERUAK
To važi i za prozu i za poeziju.

INTERVJUER
Ali u prozi pričaš priču…

KERUAK
U prozi pišeš pasuse. Svaki pasus je pesma.

INTERVJUER
Je l’ tako pišeš pasuse?

KERUAK
Kad sam otrčao tamo u centar grada, i hteo sam da uradim to, i ležao sam tamo, sa tom devojkom tamo, i tip je uzeo makaze i ja sam ga primio tamo, pokazao mi je neke bezobrazne slike. I izašao sam i pao niz stepenice sa džakovima krompira.

INTERVJUER
Je l’ ti se ikada dopadao rad Gertrude Stajn?

KERUAK
Nikad me nije previše zanimao. Pomalo mi se sviđa Melankta. Stvarno moram da odem u školu i naučim te klince. Mogao bih da zarađujem dve hiljade dolara nedeljno. Takve stvari ne možeš da naučiš. Znaš zašto? Jer morate da budete rođeni sa tragičnim očevima.

INTERVJUER
A to možeš samo ako si rođen u Novoj Engleskoj.

KERUAK
Uzgred, moj otac rekao je da tvoj otac nije tragičan.

SAROJAN
Ja i ne mislim da jeste.

KERUAK
Moj otac rekao je da Sarojan… Vilijem Sarojan uopšte nije tragičan… on kenja bezveze. I mnogo smo se svađali oko njega. Neustrašivi mladić na letećem trapezu je prilično tragičan, rekao bih.

SAROJAN
Znaš, on je prosto bio mladić tada.

KERUAK
Da, bio je gladan, na Tajms skveru. Leteo. Mladić na trapezu. To je bila lepa priča. Ubila me je kad sam bio klinac.

INTERVJUER
Sećaš se priče Vilijama Sarojana o Indijancu koji je došao u grad i kupio auto i našao malo dete da ga vozi umesto njega?

STELA
Kadilak.

KERUAK
U kom je to bilo gradu?

SAROJAN
U Freznu. Bilo je to u Freznu.

KERUAK
A sećaš li se noći kada sam uveliko zaspao a ti si se pojavio pred prozorom na belom konju…

SAROJAN
“Leto lepog belca”

KERUAK
I ja sam pogledao kroz prozor i rekao šta je ovo? Rekao si, „Zovem se Aram. I ja sam na belom konju“.

SAROJAN
Murad.

KERUAK
Zovem se Murad, izvinjavam se. Ne, ja sam… Ja sam bio Aram, ti si bio Murad. I rekao si , “Probudi se!” Ja nisam hteo da se probudim. Hteo sam da spavam. Zovem se Aram se zove knjiga. Ukrao si belog konja od farmera i probudio si mene, Arama, da idem da jašem sa tobom.

SAROJAN
Murad je bio onaj ludak što je ukrao konja.

KERUAK
Hej, šta je ovo što si mi dao?

INTERVJUER
“Obetrol”.

KERUAK
Oh, “obići”.

INTERVJUER
A šta sa uticajem džeza i bapa pre nego… Sarojanovim, Hemingvejevim i Vulfovim?

 

KERUAK
Da, džez i bap, u tom smislu u kom, recimo, čovek s tenorom uzima dah i duva frazu na svom saksofonu, dok mu ne ponestane daha, a kad mu ponestane, završio je rečenicu, rekao je šta je imao… tako ja delim svoje rečenice, kao odeljke daha svesti…  Formulisao sam i teoriju o dahu kao meri, u prozi i stihu, nebitno šta Olson, Čarls Olson, kaže, ja sam tu teoriju formulisao 1953. na zahtev Barouza i Ginzberga. A tu su onda i jurnjava, sloboda i humor džeza umesto svih tih silnih dosadnih analiza kao “Džejms je ušao u sobu i zapalio cigaretu. Mislio je da bi Džejn mogla da shvati to kao gest nesigurnosti…” Znaš takve stvari. A što se Sarojana tiče, da voleo sam ga kao tinejdžer, on me je zaista izvukao iz žleba 19. veka koji sam pokušavao da izučavam, ne samo njegovim zabavnim tonom njegovom finom jermenskom poetičnošću i ne znam šta već… jednostavno je uklju… Hemingvej je bio fascinantan, biseri reči na beloj stranici koji vam daju pravu sliku… ali Vulf je bio dažd s nebesa koji mi je otvorio oči za Ameriku kao temu po sebi.

INTERVJUER
A filmovi?

KERUAK
Da, i filmovi su uticali na mene. Malkolm Kauli je to spomenuo uzgred mnogo puta. On je nekad prilično perceptivan: spomenuo je da Doktor Saks stalno spominje urin, a sasvim prirodno to radi jer nisam imao gde drugde da pišem nego na spuštenoj dasci šolje u malom toaletu u Meksiko Sitiju da bih se sklonio od gostiju u stanu. Tu je slučajno i stil istinski halucinantan jer sam ga celog napisao naduvan. Nesvesna igra reči. Ho ho.

INTERVJUER
Kako je zen uticao na tvoj rad?

KERUAK
Ono što je zaista uticalo na moj rad je mahajana budizam, originalni budizam Goteme Sakijamunija, sam Buda, Indija starih… Zen je ono što je ostalo od njegovog budizma, ili bodija, nakon što je prešao u Kinu, pa u Japan. Deo zena koji je uticao na moje pisanje sadržan je u haikuu, kao što rekoh, tri retka, pesme od 17 slogova koje su pre mnogo stotina godina pisali Bašo, Isa, Šiki, a bilo je i skorijih majstora. Rečenica koja je kratka i slatka sa iznenadnim skokovima misli u njoj je po prirodi haiku, i tu je mnogo slobode i zabave u iznenađivanju samog sebe tim, pusti neka ti um hteo on to ili ne skače sa grane na pticu. Ali moje ozbiljno bavljenje budizmom, onim iz drevne Indije, uticalo je na onaj deo mog pisanja koji možeš nazvati religioznim, ili grozničavim, ili pobožnim, skoro koliko i katoličanstvo. Originalni budizam odnosio na stalno svesno saosećanje, bratstvo, dana Paramita znači usavršavanje dobročinstva, nemoj da zgaziš mrava, sve to, poniznost, prosjačenje, slatko tužno lice Bude (koji je, usput, bio arijevskog porekla, mislim na persijsku kastu ratnika, a ne orijentalan kao što je predstavljen)… u originalnom buduzmu nijedan klinac koji dođe u manastir nije bio upozoravan da ih “mi ovde sahranjujemo žive”. Prosto bi bio nežno podstaknut da meditira i bude pažljiv. Međutim, početak zena je kada je Buda okupio sve monahe da bi objavio besedu i odabrao prvog patrijarha mahajanske crkve: umesto da govori, on je jednostavno držao cvet. Svi su bili zgranuti osim Kasjape, koji se smeškao. Kasjapa je postavljen za prvog patrijarha. Ova ideja privukla je Kineze poput šestog patrijarha Hui Nenga koji je rekao: “Od početka nije bilo ničega” i hteo je da pocepa zapise Budinih izreka sačuvanih u sutrama; sutre su “niti predanja”. Na neki način je zen, otud, nežan, ali blesav oblik jeresi, iako mora da ima i nekih zaista finih starih monaha negde, a mi smo čuli samo za one šašave. Nikada nisam bio u Japanu. Vaš Maharoši joši prosto je izučavao sve ovo i nije osnivač nečeg novog, naravno. U emisiji Džonija Karsona nije čak ni spomenuo Budino ime. Možda je Mia njegov Buda.   

INTERVJUER
Kako to da nikada nisi pisao o Isusu? Pisao si o Budi. Zar nije i Isus bio sjajan tip?

KERUAK
Nikad nisam pisao o Isusu? Drugim rečima, ti si bezumni prevarant koji mi je došao u kuću… i… sve što pišem je o Isusu. Ja sam Everhard Merkurijan, general jezuitske vojske.

SAROJAN
Koja je razlika između Isusa i Bude?

KERUAK
To je jako dobro pitanje. Razlike nema.

SAROJAN
Nema razlike?

KERUAK
Ali ima razlike između originalnog Bude iz Indije i Bude iz Vijetnama koji je samo obrijao glavu, obukao žutu odeću i komunistički je agitator. Originalni Buda ne bi čak ni zakoračio na mladu travu da je ne bi uništio. On je rođen u Gorakpuru, sin je konzula osvajačkih persijskih hordi. I zvali su ga Mudracem ratnika, i imao je 17.000 nevesta koje su igrale za njega celu noć, držale cveće i govorile mu hoćeš li da pomirišeš, moj Gospode? On kaže beži odavde droljo. Mnoge je povalio, znate. Ali kad je napunio 31 godinu, umorio se i razboleo. Otac ga je štitio od onoga što se dešavalo izvan grada. I on izađe na konju, protiv očeve volje, i vidi ženu kako umire – muškarac je bio spaljen na gatu. I upita, Odakle sva ova smrt i trulež? Sluga mu kaže da se tako odvijaju stvari. Otac krije od vas stvari koje se dešavaju. A on kaže, Šta? Moj otac!! – daj mi konja, osedlaj mi konja! Odjašimo u šumu! Odjašu oni u šumu. On kaže, Skini sad sedlo s konja. Stavi ga na svog konja, okači ga… uzmi mog konja za kajase, odjaši nazad u dvor i reci mom ocu da ne želim više nikada da ga vidim!  A sluga, Kandaka, rasplače se i kaže, Nikad vas više neću videti! Šta me briga! Teraj! Iš! Beži odavde!!

Sedam dana je proveo u šumi. Škrgutao zubima. Ništa se nije desilo. Iznurivao se glađu. Rekao je, Neću zinuti sve dok ne shvatim šta je izazvalo pomor. I onda je jednog dana nabasao na reku Rapti i onesvestio se u reci. I mlada devojka došla je sa vrčem mleka i rekla, Gospode moj, vrč mleka. (Srk) On kaže, Ovo mi je dalo veliku snagu, hvala ti draga moja. I onda je otišao i seo pod drvo Bo. Figerosa, drvo smokve. I kaže, Sad… (pokazuje položaj) prekrstiću noge… i škrgutati zubima sve dok ne nađem uzrok smrti. Dva je ujutru, 100.000 aveti ga pohodi. Ne pomera se. Tri ujutru, veliki plavi duhovi! Arrrgh!!!


Sve ga je to koštalo. (Vidite da sam stvarno Škot) Četiri ujutru, bezumni manijaci iz pakla… izlaze iz podignutih poklopaca vratanca na podu… u Njujork Sitiju. Znaš tamo u Vol stritu gde izlazi para? Otvoriš te poklopce – bljaaaaak!!! Šest sati, sve se smirilo – ptice počinju da cvrkuću, a on kaže, “Aha! … uzrok smrti… uzrok smrti je rođenje”. Prosto? I tako počne da šeta niz put u Benaresu u Indiji… sa dugom kosom, tako kao ti, vidiš. I, tri tipa. Jedan kaže, Hej, evo Bude koji je gladovao s nama u šumi. Kad sedne ovde na tu kantu, ne peri mu noge. I Buda sedne na kantu… tip požuri i opere mu noge. Što si mu noge oprao? Buda kaže, Zato što idem u Benares da bijem u bubanj života”. A šta to? “Da je uzrok smrti rođenje”. “Kako to misliš?” Pokazaću ti. Dođe žena sa mrtvom bebom u rukama. Kaže, Oživi mi dete ako si stvarno Gospod. On kaže, Uradiću to kad hoćeš. Samo idi nađi jednu porodicu u Sravastiju u kojoj nije bilo smrti poslednjih pet godina. Uzmi od njih seme slačice i donesi mi ga. I ja ću ti oživeti dete. Ona prođe grad uzduž i popreko, čoveče, dva miliona ljudi, Sravasti je, uzgred, bio veći grad od Benaresa, vrati se i kaže, Ne mogu da nađem takvu porodicu. U svakoj je bilo smrti u prošlih pet godina. On kaže, “Onda sahrani svoju bebu”.

Onda, njegov ljubomorni rođak, Devadata, (to je Ginzberg, vidiš… Ja sam Buda a Ginzberg je Devadata)… napije tog slona… veliki slon pijan od viskija. I slon digne surlu!!! (trubi kao da se slon oglašava) – sa velikom surlom, a Buda se pojavi na putu i priđe slonu o uradi ovo (klekne). I slon klekne. “Pokopan si u mulju tuge! Utuli svoju surlu! Ostani tamo!”… Ko dreser slonova. Onda je Devadata gurnuo veliku stenu sa litice. I ona je umalo pala Budi na glavu. Buuum! On kaže, To je opet Devadata. Onda je Buda radio ovako (korača napred nazad) ispred svojih momaka, vidiš. Za njim je bio njegov rođak koji ga je voleo… Ananda… što na sanskritu znači ljubav (ne prestaje da korača). Ovo radiš u zatvoru da bi ostao u formi. Znam mnogo priča o Budi, ali ne znam šta je tačno svaki put rekao. Ali znam šta je rekao o tipu koji ga je pljunuo. Rekao je, “Pošto ne mogu da iskoristim tvoje zlostavljanje možeš da ga uzmeš opet sebi”. Bio je sjajan. (Keruak svira klavir. Pića su poslužena).

SAROJAN
Ima nečega u tome.

INTERVJUER
Moja majka je svirala to. Nisam siguran kako da transkribujemo ove zvuke na papir. Možda da dodamo ploču na kojoj sviraš klavir. Da li biste odsvirali taj komad ponovo za snimak, gospodine Paderevski? Umeš li da odsviraš Ševu?

KERUAK
Ne. Samo Afro-nemačku muziku. Na kraju krajeva, ja sam običan čovek. Pitam se šta će viski da uradi ovim “obićima”.

INTERVJUER
A rituali i sujeverje? Imaš li neke svoje kad se spremaš da radiš?

KERUAK
Ritual mi je nekada bio da zapalim sveću i pišem pod njenim svetlom i dunem da je ugasim kad sam gotov za tu noć… i klečanje i molitva pre nego što počnem (to sam video u francuskom filmu o Georgu Fridrihu Hendlu)… ali sad prosto mrzim da pišem. Moja sujeverica? Počinjem da sumnjičim taj pun Mesec. I držim se broja 9 iako mi je rečeno da riba kao što sam ja treba da se drži broja 7; ali pokušavam da uradim 9 tačdaunova dnevno, što znači stoj na glavi u kupatilu, na papuči, i dodirivanje poda 9 puta nožnim prstima, dok držim ravnotežu. To je više od joge, to je atletska veština, mislim zamisli da me nazoveš “neuravnoteženim” posle toga. Iskreno osećam da me pamet napušta. Tako da mi je još jedan “ritual”, kako ti to nazivaš, da se pomolim Isusu da mi poštedi pamet i snagu da bih mogao da pomognem svojoj porodici, što će reći: mojoj paralizovanoj majci, mojoj ženi i uvek prisutnim macama. Okej?

INTERVJUER
Otkucao si Na putu za tri nedelje, Suterence za tri dana i noći. Da li i dalje stvaraš ovim fantastičnim tempom? Možeš li da nam kažeš nešto o nastanku dela pre nego što sedneš i počneš to vrhunsko kucanje – koliko toga ti je već sređeno u glavi, na primer?

 

KERUAK
Razmišljaš o tome šta se zapravo dogodilo, pričaš prijateljima duge priče o tome, melješ to po svojoj glavi, spajaš to polako, i onda kad dođe vreme da ponovo platiš kiriju, nateraš se da sedneš za mašinu, ili sa sveskom za pisanje, i završiš to što je brže moguće… i nema tu nikakve štete jer imaš celu priču poređanu. Sad kako se to radi zavisi od toga šta pamtiš i koliko brzo misliš tom svojom starom glavicom. To zvuči hvalisavo ali jedna devojka rekla mi je jednom da mi je mozak ko žičana zamka, misleći na to da sam je uhvatio za nešto što je rekla sat ranije iako nam je priča odlutala milion svetlosnih godina dalje odatle… znaš šta hoću da kažem, kao pamet advokata, recimo. Sve mi je to u glavi, prirodno, osim tog jezika koji koristim onda kada ga koristim…

A što se Na putu i Suterenaca tiče, ne mogu više tako brzo da pišem… Suterenci za tri noći su zaista fantastičan atletski domet koliko i mentalni, trebalo je da me vidiš nakon što sam to završio… Bio sam bled ko krpa, izgubio sam tri kila i delovao sam čudno u ogledalu. Sada pišem oko 8.000 reči odjednom, kad sednem usred noći, pa ponovo tako za nedelju dana, a u međuvremenu se odmaram i hukćem. Zaista me mrzi da pišem. Nije mi zabavno jer ne mogu da ustanem i kažem sad radim, zatvorim vrata, ponesem kafu sa sobom, i sednem i kampujem tamo kao “književnik” koji “radi svojih osam sati dnevno” i tako uzgred dopunjava svet štampanih reči mnogim dosadnim samonametnutim cviljenjem i bombastom… bombast je škotska reč za materijal za punjenje jastuka. Jeste čuli da političari upotrebe 1.500 reči pre nego što kažu nešto što su mogli da kažu u tačno tri reči? Zato se sklanjam s puta, kao i zato da ne bih dosađivao samom sebi.   

Nema šanse da provedem ostatak života smeškajući se, rukujući se i razmenjujući otrcane fraze, kao kandidati za političke funkcije, jer sam ja pisac – moram da pustim glavu da miruje, kao Greta Garbo

SAROJAN
Da li obično pokušavaš da sve sagledaš jasno i ne misliš na bilo kakve reči, samo da vidiš sve što je jasnije moguće i onda pišeš iz osećaja. Kao u Tristezi, na primer.

KERUAK
Zvučiš kao da pišeš seminarski rad na Univerzitetu u Indijani.

SAROJAN
Znam ali…

KERUAK
Sve što sam radio bilo je da sam se zlopatio sa tom jadnom devojkom i onda kada je ona pala na glavu i umalo poginula… sećaš se kad je pala na glavu? … i bila je skroz u raskidu i sve to. Bila je najlepša indijanska riba koju si ikada video. Kažem indijanska, bila je prava Indijanka. Esperanca Viljanueva. Viljanueva je špansko prezime iz ne znam odakle… Kastilje. Ali ona je Indijanka. Pola Indijanka, pola Špankinja… lepotica. Apsolutna lepota. Imala je samo kosti, čoveče, samo kosti, kost i koža. I nisam napisao u knjizi kako sam je konačno pribio uza zid. Znaš? Jesam. Konačno sam je pribio uza zid. Rekla je, “Ššššššššš! Nemoj da gazda stana čuje”. Rekla je, “Imaj na umu, veoma sam slaba i bolesna”. Rekao sam, “Znam, pišem knjigu o tome kako si slaba i bolesna”.

INTERVJUER
Kako to da nisi taj deo opisao u knjizi?

KERUAK
Zato što mi je Klodova žena rekla da to ne stavljam. Rekla je da će to pokvariti knjigu. Ali to nije bilo osvajanje. Ona je izbijala kao svetlost. Na M. M, to je morfijum. I zapravo sam jurio skroz iz gornjeg grada do centra i delova sa slamovima… i rekao sam, evo ti ova tvoja stvar. Rekla je, “Ššššš!” Ubrizgala ga je… i ja sam rekao, A, sad je vreme. I dobio sam svoje parče bezobraštine. Ali… to je svakako bilo opravdanje za Meksiko!

STELA
Evo maco! Opet je nestao.

KERUAK
Bila je fina, dopala bi ti se. Pravo ime bilo joj je Esperanca. Znaš šta to znači?

INTERVJUER
Ne.

KERUAK
Nada, na španskom. Tristesa na španskom znači tuga, ali njeno pravo ime bilo je Nada. I sada je udata za načelnika policije u Meksiko Sitiju.

STELA
Nije baš.

KERUAK
Pa, ti nisi Esperanca – mogu ti reći.

STELA
Ne, znam to, dragi.

KERUAK
Ona je bila najmršavija… i stidljiva… ko pritka.

STELA
Udata je za jednog od poručnika, rekao si mi, ne za načelnika.

KERUAK
U pravu je. Ovih dana ću se ponovo videti s njom.

STELA
Samo preko mene mrtve.

INTERVJUER
Jesi stvarno pisao Tristesu dok si bio tamo u Meksiku? Nisi je napisao kasnije?

KERUAK
Prvi deo napisan je u Meksiku, drugi deo napisan je u… Meksiku. Tako je. Prvi deo ’55. drugi deo ’56. Što je to važno? Nisam ja Čarls Olson, najveći umetnik!

INTERVJUER
Samo tražimo činjenice.

KERUAK
Čarls Olson vam daje sve datume. Znaš. Sve o tome kako je našao psa goniča na plaži u Gločesteru. Našao je nekoga kako ga baca na plaži na… kako to zovu? Vankuver bič? Dig Dog River? … Grad pasa. Tako to zovu, Grad pasa. Pa ovo je Sranjevac na Merimaku. Louel zovu Sranjevac na Merimaku. I neću da napišem pesmu Sranjevac i uvredim svoj grad. Ali da sam dva sa dva metra mogao bih da napišem šta god, zar ne?

INTERVJUER
Kako se slažeš sa drugim piscima? Je l’ se dopisuješ sa njima?

KERUAK
Dopisujem se sa Džonom Klilonom Holmsom, ali iz godine u godinu sve ređe, postajem lenj. Ne mogu da odgovorim na pisma obožavalaca jer nemam sekretaricu da joj diktiram, da otkuca, nabavi marke, koverte, sve to… a i nemam šta da odgovorim. Nema šanse da provedem ostatak života smeškajući se, rukujući se i razmenjujući otrcane fraze, kao kandidati za političke funkcije, jer sam ja pisac – moram da pustim glavu da miruje, kao Greta Garbo. A opet, kad izađem, ili mi iznenada dođu gosti, svi se bolje zabavimo nego gomila majmuna na točku.

INTERVJUER
Ko i šta vam koči rad?

KEROUAC
Ko mi koči rad?… Koči rad. Oni što ubijaju vreme? Rekao bih uglavnom pažnja koju na “poznatog” pisca (primeti da ne kažem “slavnog”) usmeravaju potajno ambiciozni pisci u pokušaju, koji dođu, ili pišu, ili zovu, zarad usluga koje su više usluge prokletog književnog agenta. Kad sam bio nepoznat mladi pisac koji je hteo da se probije, kako se to kaže, sam sam pešačio, tabanao godinama po Medison aveniji uzduž i popreko, od izdavača do izdavača, od agenta do agenta, i nijednom u životu nisam napisao pismo nekom poznatom objavljivanom autoru da ga molim za savet, ili pomoć, ili, bože sačuvaj, stvarno bezobrazno poslao svoj rukopis nekom jadnom piscu koji onda mora da se dovija da mi ga vrati pre nego što bude optužen da mi je pokrao ideje. Moj savet mladim piscima je da nađu sebi svog agenta, možda preko svojih profesora na koledžu (kao što sam ja našao prvog agenta preko svog profesora Marka Van Dorena), da sami tabanaju ili “završe posao”, što se kaže u žargonu… Dakle rad mi ne koči ništa drugo do izvesni ljudi. Pomoćnik u radu mi je noćni mir, “kada je ceo božji svet duboko usnuo”.

INTERVJUER
Koje vreme i mesto smatrate najboljim za pisanje?

KERUAK
Pisaći sto u sobi, blizu kreveta, sa dobrim svetlom, od ponoći do zore, piće kad se umoriš, po mogućstvu kod kuće, ali ako nemaš kuću, pretvori hotelsku ili motelsku sobu, ili ležaj, u svoj dom: mir. (Uzima usnu harmoniku i svira). Čoveče, kako umem da sviram!

(Treći deo sutra)

Priredio i preveo: Matija Jovandić
Izvor: Paris rivju

 

[1] Kratka palica od metala prekrivenog kožom ili upletenim kanapom, sa savitljivom drškom (prim. prev.)

[2] Zbirka pesama Gregorija Korsa Werewolf Bathtubs and forked clarinetes

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *