LEVIČAR U PLEJBOJU (1) – Potraga za Markuzeom

Još od dana F. Skota Ficdžeralda nisu se mladi intelektualci tako srdačno okupljali na imanju F. Embrouza Klarka. Portir može da vam ispriča koju o vremenu kada je princ od Velsa tu večerao sa Ernestom Hemingvejem, H. L. Menkenom i neodoljivom Talulom Benkhed. Ali već do tridesetih, Long Ajlend bio je preblizu lešu Vol strita…

Continue Reading...

NIN-ova nagrada u rukama debitanta!

obitnik 64. NIN-ove nagrade za roman godine je Dejan Atanacković, autor knjige “Luzitanija”, saopštio je žiri danas u podne u Beogradu. U trku za najuticajnije priznanje u tzv. književnoj čaršiji ove godine ušlo je 179 naslova. U najužem izboru bili su i romani „Danas je sreda“ Davida Albaharija, „Srodnici“ Jovice Aćina, „Gorgone“ Mire Otašević i…

Continue Reading...

Laureat, povratnici & debitanti: Ko će dobiti NIN-ovu nagradu?

edan laureat, jedan nekadašnji član žirija i autor prvog svog romana u svojoj 71. godini, jedna autorka iz najužeg izbora iz 2013. i jedan autor iz užeg izbora iste godine, te debitant u svakom smislu našli su se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2018. godine. Čiji će roman biti proglašen najboljim u protekloj godini…

Continue Reading...

Povodom revolucionarnog jubileja („Povijest Oktobarske revolucije, Nil Fokner)

  rošlo je stotinu godina od Crvenog oktobra, događaja koji je kao malo koji dotad uzdrmao svjetsku društvenu, ekonomsku i geopolitičku realnost, a i dalje ni približno nema saglasnosti o njegovim učincima. Koplja se uglavnom lome oko one krajnje metrološke nedoumice – da li je Revolucija čovječanstvu donijela više koristi, ili štete. Konačni odgovor izmiče…

Continue Reading...

Odabrane uvrede Virdžinije Vulf

Bledi, mramorni, [T.S] Eliot je bio tamo prošle sedmice, kao kancelarijski potrčko ispucale kože na visokoj stolici, sa zapušenim nosem od prehlade, dok se malo ne ugreje, što je i uradio. Iz dnevnika, 16. februar 1921. O Frojdu: Neurotični psihijatar veoma star čovek: sa majmunskim svetlim očima, paralizovanim pokretima punim grčeva, nemušt: ali na oprezu….

Continue Reading...

Kafe “Hijena” Jane Benjove – jezoviti eho grada

odnaslov romana “Manifest četvorke” (prevod: Ana Žikić) se odnosi na četiri mlada umetnika koji žive u naselju Petržalka u Bratislavi, koji su stvorili jedinstven dogovor o međusobnom izdržavanju u kojem naizmenično po jedna osoba mora da ima regularan posao i time izdržava ostalo troje, dok oni rade na svojim projektima ili jednostavno lutaju gradom, vodeći…

Continue Reading...

Orson Vels čita “Pesmu o sebi” Volta Vitmena

BBC je 1953. godine odlučio da snimi jednočasovnu emisiju u je poeziju Volta Vitmena čitao jedan neočekivan recitator: legendarni filmadžija i glumac Orson Vels (1915 – 1985), koji je u to vreme imao 38 godina i bio jedan od najprepoznatljivijih glasova na svetu. Njegovo čitanje Vitmena je kasnije objavljeno na LP-u, ali su mnogi delovi…

Continue Reading...

Bez daha, Lorenco Amuri

U ovom slučaju naslov potpuno odgovara utisku koji ćete imati kada pročitate ovu knjigu italijanskog muzičara i pisca Lorenca Amurija, “Bez daha”, koji je, nažalost, svoju životnu borbu izgubio, dok je ova njegova knjiga bila među 12 finalista za najznačajniju italijansku književnu nagradu Strega, a ovenčana je i Evropskom književnom nagradom. Amuri potresno, ali bez…

Continue Reading...

Slike iz života M, Svetlana Žuhova

M je zapravo Marisa, glavna junakinja romana “Slike iz života M” slovačke književnice Svetlane Žuhove. M je posebna ili je možda bolje kazati da je trenutak života u kome je zatičemo kad počnemo da čitamo knjigu – preloman, umire joj majka. Htela-ne-htela, M mora da se suoči sa smrću upravo onda kada od devojke postaje…

Continue Reading...

“I odjednom me uhvati neki ponos” – Dejan Tiago Stanković

ad su me kontaktirali iz kabineta predsednika i pozvali me na večeru povodom posete predsednika Srbije, ljubazno sam im rekao da ne pružam tu vrstu usluga. Devojka zbunjena: „Oprostite, ne razumem vas.“ Objasnim: „Prevodim samo na sastancima, i to iznimno. Na obrocima ne.“ Smešno joj je: „Pozivamo vas kao pisca. Ako nemate smoking, ima da…

Continue Reading...

“Epifanije Rajka Kona” – Aleksandar Šurbatović

1. Rajko Kon zna da glas koji ga budi izranja iz onih gluvih praznina gde igle kompasa gube prisebnost, posustaju telefonski signali, gradski autobusi ne zalaze. Uzalud jastukom pokriva glavu, jer taj šum, taj brum, taj his i miris su težine koju ne poznaju vage. Muči ga taj hladni zagrljaj jutra, žedni ukus hladnih sirćetnih…

Continue Reading...

Od prakse do teorije u stihijskim zamasima (Džek Keruak i Alen Ginsberg, „Izabrana pisma“)

Piše: Nikola Nikolić zdavačka kuća Clio prošle je godine objavila knjigu izabranih pisama Džeka Keruaka i Alena Ginsberga. Od oko 300 pisama koje je bitnički dvojac razmjenjivao tokom dvije decenije i koja su obuhvaćena „Sabranim pismima“, Bil Morgan i Dejvid Stanford izdvojili su manje od dvije trećine u okviru knjige „The letters“ iz 2010. godine,…

Continue Reading...

Nema i neka ne bude, Edina Svoren

Međuljudski odnosi oduvek su zanimali brojne pisce. To je jedna od onih tema koje su istovremeno zahvalne, ali i nezahvalne za pisanje. Klizav je to teren, na kome dobar pisac može da se spotakne, a onaj loš dokaže kao dobar. Pravila naprosto nema, a i ako ih ima, neuhvatljiva su. Upravo ta neuhvatljivost čini prozu…

Continue Reading...

Oldos Haksli o umetničkoj iskrenosti, strahu od očiglednosti i dvema vrstama istina

“Najteže je biti iskren”, napisao je Andre Žid u svom dnevniku 1890, decenijama pre nego što će dobiti Nobelovu nagradu, razmišljajući o centralnoj ulozi koju iskrenost ima u kreativnom radu. Ali načiniti od iskrenosti meru umetničkog postignuća je težnja istovremeno neverovatno hrabra i teška, pogotovo u ovoj kulturi koja ima fiksaciju  na tako isprazna spoljna…

Continue Reading...

Dobrovoljni zatočenici svojih sudbina („Priče s Marsa“, Srđan V. Tešin)

Nikola Nikolić Dobrovoljni zatočenici svojih sudbina U XXI vijeku ljudi se slivaju u gradove, ali time se ne završavaju putevi savremenih migracija. I grad ima svoje utvrđene kapacitete. Njegove mogućnosti nijesu bezgranične, čak ni kada se horizontalno širenje zamijeni vertikalnim, neboderskim. Iako bi mnogi voljeli da naseljavaju jezgro, stalni upliv stanovništva dovodi do neke vrste…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta