Preminuo književnik Zoran Petrović

Nakon duge borbe sa teškom bolešću, danas je u Kragujevcu preminuo pesnik, romanopisac i scenarista Zoran Petrović. Rođen je 5. marta 1954. godine u Kragujevcu. Od najranije mladosti bavi se književnim stvaralaštvom, za šta dobija brojne republičke i savezne nagrade. Završio je Prvu kragujevačku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu 1977-78. Bio je direktor najstarijeg…

Continue Reading...

Žionoov roman “Melvil” ili kako pisati o drugom piscu

Tim Parks nedavno je za Njujork rivju napisao poduži tekst o minskom polju koje se stvara kada se pisci istorijske ličnosti portretišu u fikciji. Ako se autor previše približi stilu svog lika, rizikuju poređenja kakva im ne idu u korist; ako, pak, pišu radikalno drugačije, čitalac počne da se pita zašto su se tog pisca uopšte i dohvatali….

Continue Reading...
Anja Marković i zbirka "Kowloon"

Zbirka „Kowloon“ Anje Marković objavljena u Sloveniji

Pesme iz zbirke „Kowloon“ Anje Marković prevedene su na slovenački, a knjiga je upravo objavljena kao dvojezično izdanje u Sloveniji. Izdavač je Srpski kulturni centar „Danilo Kiš“ iz Ljubljane, a pesme je prepevala Varja Balžarosky Antić. Slovenci trenutno u regiji imaju najbolju i najraznovrsniju poeziju, ustvrdio je pesnik Marko Pogačar nedavno u Beogradu, a upitan…

Continue Reading...

Harukijev džuboks (2): Muzika u svetu koji stvara Murakami

re Dimura, muzičar i glumac, pisao je o muzici u delima Harukija Murakamija, o tome kakvu ulogu ona ima u prozi jednog od najpoznatijih svetskih pisaca. U prvom delu teksta Dimura se bavio knjigama „Slušaj muziku vetra“, a u nastavku, koji ovde prenosimo, romanima „Kafka na obali“ i „Avanture oko ovce“. Kafka na obali (2002) „Kafka…

Continue Reading...
Prodavnica ploča

Harukijev džuboks (1): Muzika u svetu koji stvara Murakami

aruki Murakami nije (baš) muzičar, ali bolje vlada muzikom kao umetničkom formom nego mnogi muzičari koje znam, uključujući i mene. Kako je to moguće, pita se muzičar i glumac Dre Dimura, upućujući čitaoce na svoj tekst sa „Saundflaja“ koji ovde prenosimo. Harukija Murakamija mnogi smatraju najboljim japanskim savremenim piscem. Na književnu scenu popeo se 1979. godine…

Continue Reading...

Magija istinskog govora: Nil Gejmen o Ursuli K. Legvin

tkrio sam Ursulu kroz „Levu ruku tame“ i trilogiju „Zemljomorje“, obe kada sam imao oko 11 godina. Prva knjiga otvorila mi je svest i navela me da pol vidim drugačije – ne kao nešto fiksirano, čak ni kao nešto važno, nego kao nešto promenljivo i manje značajno od toga kakva si osoba; trilogija me je…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (4) – Markuzeovo “priznanje” bivšem studentu

ilo je na Majklu Šeridenu, neumornom studentskom Digeru sa Old Vesberija, da napravi očiglednim jaz između Markuzea i anarhističke levice. – Nije li bilo revolucija u istoriji – zapitao je Šeridan – kojima intelektualci nisu dali okvire, koje nisu bile intelektualne čak ni u kontekstu? – Na šta tačno mislite? – repetirao je Markuze u…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (3) – Markuzeov “Jednodimenzionalan čovek”

aja 1965. godine, Markuze je prihvatio ponudu, koja je već dugo postojala, Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu. Kupivši kuću na mondenskoj Klifridž aveniji na plaži La Holja, seo je ispred sa Inge, svojim ulubljenim “pežoom” i svojim cigarama, isecajući iz novina recenzije svog Jednodimenzionalnog čoveka na kalifornijskom suncu. Kao i obično, recenzije su bile raznolike, ali…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (2) – “Činjenica koju bi i Markuze i Stejt department voleli da se zaboravi”

vek će biti stvar vrhunske ironije to što je popularnost dokačila Herberta Markuzea kad je on napunio 70. Rođen 1898. u uspešnoj jevrejskoj porodici u Berlinu, doktorirao je književnost (magna cum laude) 1922. na Univerzitetu u Frajburgu. Počeo je da se bavi knjižarstvom u Berlinu na vrhuncu Vajmarske republike, u kulturi briljantnih profesora i nazadne…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (1) – Potraga za Markuzeom

Još od dana F. Skota Ficdžeralda nisu se mladi intelektualci tako srdačno okupljali na imanju F. Embrouza Klarka. Portir može da vam ispriča koju o vremenu kada je princ od Velsa tu večerao sa Ernestom Hemingvejem, H. L. Menkenom i neodoljivom Talulom Benkhed. Ali već do tridesetih, Long Ajlend bio je preblizu lešu Vol strita…

Continue Reading...

NIN-ova nagrada u rukama debitanta!

obitnik 64. NIN-ove nagrade za roman godine je Dejan Atanacković, autor knjige “Luzitanija”, saopštio je žiri danas u podne u Beogradu. U trku za najuticajnije priznanje u tzv. književnoj čaršiji ove godine ušlo je 179 naslova. U najužem izboru bili su i romani „Danas je sreda“ Davida Albaharija, „Srodnici“ Jovice Aćina, „Gorgone“ Mire Otašević i…

Continue Reading...

Laureat, povratnici & debitanti: Ko će dobiti NIN-ovu nagradu?

edan laureat, jedan nekadašnji član žirija i autor prvog svog romana u svojoj 71. godini, jedna autorka iz najužeg izbora iz 2013. i jedan autor iz užeg izbora iste godine, te debitant u svakom smislu našli su se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2018. godine. Čiji će roman biti proglašen najboljim u protekloj godini…

Continue Reading...

Povodom revolucionarnog jubileja („Povijest Oktobarske revolucije, Nil Fokner)

  rošlo je stotinu godina od Crvenog oktobra, događaja koji je kao malo koji dotad uzdrmao svjetsku društvenu, ekonomsku i geopolitičku realnost, a i dalje ni približno nema saglasnosti o njegovim učincima. Koplja se uglavnom lome oko one krajnje metrološke nedoumice – da li je Revolucija čovječanstvu donijela više koristi, ili štete. Konačni odgovor izmiče…

Continue Reading...

Odabrane uvrede Virdžinije Vulf

Bledi, mramorni, [T.S] Eliot je bio tamo prošle sedmice, kao kancelarijski potrčko ispucale kože na visokoj stolici, sa zapušenim nosem od prehlade, dok se malo ne ugreje, što je i uradio. Iz dnevnika, 16. februar 1921. O Frojdu: Neurotični psihijatar veoma star čovek: sa majmunskim svetlim očima, paralizovanim pokretima punim grčeva, nemušt: ali na oprezu….

Continue Reading...

Kafe “Hijena” Jane Benjove – jezoviti eho grada

odnaslov romana “Manifest četvorke” (prevod: Ana Žikić) se odnosi na četiri mlada umetnika koji žive u naselju Petržalka u Bratislavi, koji su stvorili jedinstven dogovor o međusobnom izdržavanju u kojem naizmenično po jedna osoba mora da ima regularan posao i time izdržava ostalo troje, dok oni rade na svojim projektima ili jednostavno lutaju gradom, vodeći…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta